Zoe Romano, devojka sa srcem lavice


Zoe Romano je neverovatna devojka. Pre dve godine, sa samo 23, postala je prva žena koja je pretrčala Sjedinjene Američke Države sa jednog kraja na drugi bez tehničke podrške, više od 4.500 kilometara. To znači da ne samo da je trčala četiri meseca više od dužine maratona dnevno, nego je sve vreme sa sobom nosila i 30 kilograma neophodne opreme koje je gurala ispred sebe u specijalno dizajniranim kolicima za trkače.

zoe

Danas, Zoe je sebi zadala novi zadatak, zadatak koji pre nje niko nikada nije pokušao. Zoe će probati da postane prva osoba na svetu koja će pretrčati celokupnu stazu Tour de France-a – trke koju mnogi smatraju najtežom biciklističkm trkom na svetu.

Ideja je da nešto više od mesec dana pre starta trke Zoe krene na put tokom kojeg će preći celu stazu od 3360 km i završiti trku u Parizu dan pre nego što to učine biciklisti (zapravo, logistika diktira da prvo istrči kontinentalni deo trke, a zatim naknadno deo koji se odvija na Korzici). Da bi joj to pošlo za rukom neophodno je da pređe u proseku svaku deonicu za oko tri dana, odnosno da trči skoro 50 km dnevno i odmara se samo jednom nedeljno.

Ali nije samo dužina ono što će joj predstavljati problem za vreme njenog pohoda, veći izazov mogao bi da joj bude vertikalni uspon. Od 21 dana koliko zvanično traje trka bez pauza, čak šest se provodi u planinskim predelima, uključujući dvostruki uspon na Alpe-d’Huez koji je uvršćen u trku od ove godine. Sve u svemu, tokom puta koji treba da pređe, Zoe će morati da uspe ekvivalent više od tri visine Mont Everesta.

Zanimljiv je i način na koji je uopšte došla na ideju da se upusti u ovu avanturu. Nakon završene trke preko Amerike Zoe je dugo tražila novi izazov i mislila je da ga je konačno pronašla na Islandu. Međutim, razmišljajući o preko 2.000 kilometara staze duž obale ove države-ostrva, učinilo joj se da je to ipak prelako i nedovoljno brdovito za nju (!?) tako da se odlučila da potraži nešto malo teže. Staza koju niko nikada nije ni pokušao da istrči čini se da je bila baš po njenom ukusu.

Društvo na putu praviće joj njen suprug u vozilu iz kog će istovremeno snimati kadrove za dokumentarac o njenoj trci. Novac za snimanje filma obezbeđen je isključivo dobrovoljnim donacijama ljudi koji su želeli da joj pomognu u ovom jedinstvenom pokušaju.

Ali Zoe ne trči samo za sebe. Kao i 2011. kada je trčala preko Amerike, ona ovim pokušava da podigne svest ljudi i ukaže na probleme sa kojima se oni najslabiji među nama suočavaju. Tokom trke ona će pozivati ljude da doniraju novac u humanitarne svrhe a celokupan ostvareni prihod biće uplaćen organizaciji „Svetski pedijatrijski projekat“ koja pomaže u očuvanju zdravlja i lečenju dece u zemljama u razvoju. Za vreme trke preko Amerike ona je sakupila više od 15.000 dolara za fondaciju koja obezbeđuje besplatne vanškolske aktivnosti za mlade.

Zoe za vreme svoje trke preko Amerike

Verovatno vas kao trkače zanima na koji način se čovek sprema za jedan ovakav izazov. Pripreme su krenule pre četiri meseca kada je trčala samo po osam kilometara dnevno, šest dana u nedelji. Nakon toga počela je da podiže kilometražu za 10% svake sedmice kao i da produžava trening dužine sve dok nije trčala blizu 200 km nedeljno. Svake četvrte nedelje smanjivala je kilometražu kako ne bi došlo do povrede.

Zoe je radila jedan trening brzine svakih sedam dana sve dok joj dnevni treninzi nisu dostigli 30 km. Tada je prešla na samo po nekoliko ubrzanja nakon treninga par puta nedeljno. Osim toga, trudila se da treninge obavlja na brdovitom terenu. Poslednje nedelje pred početak avanture trčala je u proseku 40 km radnim danima i oko 45 km tokom vikenda.

Inače dok čitate ovo, Zoe je verovatno već ustala i nalazi se negde u južnoj Francuskoj, na putu ka Marseju. Njena trka je zvanično krenula 18. maja i za tačno dva meseca očekuje se da stigne na Champs-Elysées, dan pre pobednika Tour de France-a.

Svakoga dana na njenom blogu možete pročitati gde je tog dana bila, koliko je pretrčala i koga je sve na svom putu srela, jer za nju je sve ovo mnogo više od trčanja – to je upoznavanje jedne nove zemlje, kulture, sticanje novih iskustava, a preko toga i bolje upoznavanje samog sebe. Zoe je odavno odlučila da ta iskustva stiče u trku, i nadam se da je to staza koju će utabati za mnoge kojima će upravo ona biti uzor i inspiracija.

Prethodno Kako Kenijci treniraju?
Sledeće Strah od odustajanja