Zna li telo sopstvene potrebe bolje od naučnika?


Slušati svoje telo ili piti vodu pre pojave žeđi?

Jedno od osnovnih trkačkih pravila, bar onih koji se tiču ispravne hidratacije u toku trka i treninga, je da je u organizam potrebno unositi tečnost pre samog osećaja žeđi, jer ukoliko se žeđ javi to je znak da je već izgubio previše vode i da je preblizu dehidratacije. Ovo je podržano određenim istraživanjima koja su pokazala da ukoliko dođe do gubitka vode od samo 2% telesne težine, performanse sportiste naglo počinju da opadaju. Za trkačicu od 55 kg to bi recimo značilo da izgubivši samo nešto preko litar vode njena sposobnost da održava brzinu i intenzitet nestaje. U uslovima kakvi su leti u našim krajevima, kada je temperatura iznad 35 stepeni deo svakodnevnice, to bi značilo da propuštanje samo jedne okrepne stanice može napraviti razliku između dobrog i nezadovoljavajućeg rezultata, čak i nezavršene trke.

Slušati svoje telo ili piti vodu pre pojave žeđi?

Međutim, u praksi ovo se nije uvek pokazalo kao tačno. Kao prvo, od spoljašnjih uslova zavisi i to koliko ćemo se znojiti u toku trke ili treninga, i nemoguće je unapred odrediti potrebnu količinu vode, čak i ukoliko nam je poznato koliko je to okvirno. Previše vode takođe nije najsrećnija opcija jer može dovesti do osećaja nadutosti i težine, ponekad i opasnog stanja hiponatremie (kada se koncentracija elektrolita u organizmu smanji prevelikim unošenjem tečnosti). Ali bitnije od svega, jedan od najboljih rezultata svih vremena, prvi kojim je probijena granica od 2:04 u maratonu, postavljen je u situaciji kada je Haile Gebrselassie izgubio, kako je izveštavano, blizu 10% svoje težine usled dehidratacije. Da li je jedan od najvećih trkača svih vremena zaista poseban ili postoji nešto na šta naučnici nisu dovoljno obratili pažnju?

Upoređujući rezultate ostvarene u kontrolisanim uslovima i na trkama, tim istraživača sa Univerziteta u Montrealu došao je do zaključka da pomenuto pravilo o padu performansi nakon gubitka više od 2% telesne težine usled znojenja ne važi u normalnim uslovima, i da je zapravo mnogo bliže cifri od 4%. U slučaju naše trkačice koja bi pomenuti litar vode izgubila za vreme lakšeg treninga u ne preterano toplim uslovima, i tako bila prinuđena da i na njih nosi osveženje, duplo više zvuči kao ogromna razlika. U eksperimentima koji su dali broj od 2% mereni su rezultati subjekata koji su morali da održe konstantan tempo tokom celog treninga, nešto što u realnim uslovima nije obavezno recept za najbolji rezultat.

U svojoj knjizi Waterlogged: The Serious Problem of Overhydration in Endurance Sports, autor Timothy Noakes potrudio se da razbije neke od najčešćih mitova vezanih za količinu vode potrebne sportisti za vreme treninga i opasnosti koje hiponatremia može predstavljati. Najbitniji zaključak njegove knjige je taj da, s obzirom da do pada performansi usled dehidratacije ne dolazi tako naglo kao što se verovalo, sasvim je dovoljno slušati svoje telo i piti vodu tek kada osetimo žeđ umesto da se nalivamo kako bismo je predusretili.

Trčati bez vode, pogotovo u uslovima kakvi su na našim prostorima leti, nikako nije dobra ideja, ali nova istraživanja pokazuju da nije ni toliko ozbiljan problem da moramo imati česmu na svakom uglu ili odustati od treninga. Flašica hladne vode koju bismo nosili sa sobom sasvim je dovoljna pod uslovom da je možemo dopuniti s vremena na vreme, a koliko nam zaista tečnosti treba – najbolje je slušati svoje telo, ističe Noakes, nakon određenog vremena steći ćete dovoljno dobar osećaj koji će vas služiti u najrazličitijim uslovima.

Prethodno Odmor i oporavak u toku samog treninga
Sledeće Podseti me da obrišem tvoj broj