Želite da prestanete da pušite? Izađite na trčanje


Sećate se priče o Billu Squiresu, čiji treninzi su pomogli legendarnom maratoncu Billu Rodgersu da pobedi na nekoliko Bostonskih maratona sedamdesetih i plasira se na Olimpijske igre? Da li ste znali da je Bill Rodgers bio pušač? Pre više od četrdeset godina, nakon diplomiranja, Rodgers je prestao da trči i počeo da puši. Nekoliko godina kasnije vratio se trčanju, a kao jedan od glavnih razloga izjavio je da je bilo to što posle treninga oseća manju želju da zapali cigaretu nego pre njega. Sada konačno postoji i naučna osnova koja potvrđuje njegove reči – trening zaista smanjuje želju i potrebu za nikotinom.

cigareta

Pušenje predstavlja veliki problem, kako neposredno za pojedinca i njegovo okruženje, tako i posredno za državu zbog cene po zdravstveni sistem koju pušači stvaraju. Ironično u celoj priči je to da veliki broj pušača ima želju da prestane (oko 63% se tako izjašnjava) ali da jako malom broju to zaista i pođe za rukom (samo 3-5% samostalnih pokušaja se uspešno završi). Procenat je nešto veći za one koji koriste pomagala kao što su nikotinski flasteri i slično, ali i pored svega toga tek nešto više od jedne četvrtine pušača koji pokušaju u tome zaista i istraju u nekom dužem periodu.

U želji da se otkrije eventualna veza između pušenja i fizičke aktivnosti, odnosno da li bi se trening mogao preporučiti kao jedan od načina da se olakša ostavljanje cigareta, sprovedena je studija koja je pokušala da obuhvati rezultate 19 prethodnih istraživanja na tu temu, i utvrđeno je da je jedan od neospornih kratkoročnih efekata fizičke aktivnosti i smanjena potreba za nikotinom, odnosno da su vežbanje i pušenje u negativnoj korelaciji.

Nakon 5 do 40 minuta umerenog do jakog treninga praktično svi subjekti imali su smanjenu želju za cigaretama. Nebitno je bilo čak i to koji je oblik vežbanja u pitanju. Rezultati su bili nešto slabiji za vežbe snage u odnosu na trčanje, vožnju bicikla, čak i šetanje, odnosno aerobne aktivnosti imale su nešto jači efekat, ali on nije bio zanemarljiv ni za izometrijske vežbe, kao što su vežbe sa tegovima, sopstvenom težinom i slično.

Zaključci ove studije mogli bi da budu dvostruko korisni. Sa jedne strane, kao što je navedeno, trčanje i drugi oblici fizičke aktivnosti mogli bi se preporučiti onima koji žele da ostave pušenje i tako se otarase loše navike. Sa druge, novi trkači koji su ujedno i pušači dobili bi dodatni motiv da nastave sa treningom, a povećao bi se i broj onih sa željom da počnu da trče. Nešto slično već se dešava u Kanadi gde najveći lanac sportske opreme u saradnji sa Društvom za zaštitu od raka nudi savetovališta i treninge za pušače koji imaju želju da prekinu.

Ne treba napominjati da bi zdravstveni efekti ovoga bili vešestruki. Ne samo da bi se sprečile negativne posledice pušenja na organizam, već bi bili ostvareni i svi benefiti koje trčanje i drugi oblici fizičke aktivnosti mogu da pruže.

Prethodno Niz trčanja dug 45 godina
Sledeće Hronični stres i fizička aktivnost