„Zeleno“ trčanje?


"Zeleni" točak

Trkači nedeljno pretrče desetine kilometara. Mesečno se taj broj meri u stotinama a godišnje u hiljadama. Trčanje je dobro za vaše fizičko i mentalno zdravlje, ali može li biti dobro i za okolinu? Može li se energija tih hiljada kilometara koje prelaze desetine hiljada trkača u velikim gradovima iskoristiti da ovu planetu učinimo malo boljim i lepšim mestom za život?

Predstavljam vam „Zeleni točak“. Zeleni točak je koncept libanskog pronalazača Nadima Inatya čija je funkcija da pokuša da sačuva energiju koja se troši za vreme trčanja i upotrebi je kako bi se pokretali objekti koji koriste uobičajene izvore napajanja.

"Zeleni" točak

Ideja je da se u višemilionskim gradovima u kojima ne postoje uslovi za izgradnju staza za trčanje ili one ne predstavljaju prioritet, napravi čitav niz zelenih točkova koji bi služili kao generatori struje za napajanje javne rasvete na ulicama i parkovima i svetlosne signalizacije na prometnim raskrsnicama. Inaty tvrdi da trčanje u točku u trajanju od samo 30 minuta može stvoriti dovoljno energije za rad laptop kompjutera u trajanju od dva sata, ili neonske sijalice u trajanju od čak pet časova. Veliki broj ovakvih točkova u parkovima, na šetalištima, ili otvorenim sportskim objektima mogao bi biti dovoljan da čitave motropole, bar njihovi javni delovi, budu samoodrživi bez ikakve potrebe za dodatnim izvorima energije.

Zeleni točak nalazio bi se na mestima koja trkaču pružaju lep i zanimljiv pogled na okolinu, i zamišljen je da bude napravljen od providnih materijala kako ne bi blokirao taj pogled. Osim glavnog dela koji bi generisao električnu energiju, postojale bi i metalne konstrukcije u obliku držača za ruke koje bi sa jedne strane podupirale čitav mehanizam, a sa druge pružale trkaču dodatnu sigurnost za vreme treninga.

Koliko je realno da jednoga dana vidimo u parkovima trkače koji umesto na stazama trče u velikom providnom točku pitanje je, ali ova ideja nije toliko apstraktna da je neostvariva.

"Zelena" teretanaU britanskom gradu Halu postavljena je prva javna teretana, poligon za vežbanje zapravo, koja je slobodna za korišćenje stanovnicima okolnih zgrada, a sva energija koja se potroši za vreme treninga pretvara se u električnu energiju za napajanje svetla na poligonu. Stanovnici su do sada uspeli da sačuvaju oko 40 kilovata struje, a predstavnik kompanije koja je vršila radove izjavio je da bi jedna ovakva teretana, koja je dovoljna da zadovolji potrebe čak 5.000 stanovnika tog dela grada, mogla bez problema da generiše više od jednog kilovata električne energije dnevno, što nije ni malo zanemarljiva ušteda.

Sam poligon nije povezan na električnu mrežu i za sada služi samo za samonapajanje, ali u budućnosti veći broj ovakvih javnih teretana mogao bi da osvetljava čitave kvartove.

Ali šta kažete za malo apstraktniji koncept?

Svima vam je poznata ideja javnih bicikala. U Novom Sadu se već koriste a mogli bi da se pojave i u drugim gradovima u Srbiji. U svetu su već uobičajena pojava. Zamisao je da osoba može uzeti bicikl na jednom mestu u gradu a zatim ga ostaviti na drugom za to predviđenom mestu. Na taj način osobe mogu cirkulisati do i sa posla bez potrebe za kupovinom sopstvenog bicikla o čijoj sigurnosti treba da vode računa ili korišćenja javnog prevoza koji se tako rasterećuje.

"Zeleni" biciklLondonski dizajner tajvanskog porekla Chiyu Chen došao je na ideju da se u javne bicikle ugrade baterije koje bi čuvale energiju napravljenu okretanjem točkova, i da se ta energija pretvori u kredit koji bi bio prebačen na vozačevu personalizovanu karticu. Energija od svih javnih bicikala bila bi korišćena za napajanje hibridnog sistema javnog prevoza u gradu, a u slučaju loših vremenskih uslova biciklista bi mogao da koristi javni prevoz i upotrebi kredit na svojoj personalizovanoj kartici da plati vožnju umesto novca. Na taj način više korisnika bi bilo motivisano da koristi bicikle ukoliko su u mogućnosti, a ceo sistem javnog prevoza bio bi u potpunosti samoodrživ.

Svi ovi koncepti, iako teško ostvarivi, nisu nezamislivi. Jedini problem u svemu je ljudski faktor. Hoće li zeleni točak, javne teretane i bicikli biti održavani u takvom stanju da mogu biti korišćeni, i tom prilikom ne mislim na one koji ih upotrebljavaju, već na one koji mogu pronaći neko bizarno zadovoljstvo u tome da oštete zajedničku imovinu. Prečesto smo svedoci toga da ni ljuljaške i klackalice u parkovima ne mogu ostati netaknute, kako li bi tek prošao jedan tako kompleksan i osetljiv aparat kao što je zeleni točak?

Pre nego što je bilo šta od ovoga moguće treba da dođe do promene svesti u ljudima, i to ne samo po pitanju uštede električne energije, već i po tome kako se ponašamo prema nečemu što je „javno dobro“ i što ima korist koja prevazilazi onu čisto ličnu. Kada se jednoga dana to bude dogodilo, neće biti čudno ni da obujete svoje patike za trčanje, siđete u park i kao hrčak krenete da džogirate u svom velikom, providnom točkiću, osvetljavajući kraj svojim treningom.

Prethodno Joga rutina kao dodatak trčanju
Sledeće Šta je najbolje - aerobni trening, vežbe snage ili oba?