Zašto se često razbolimo nakon trke?


Da li je zaista prehlada uzrok bolesti nakon trke?

Da li vam se dešava da vam istrčani maraton pokvari kijavica koju obavezno pokupite nekoliko dana posle trke? Ili ste možda primetili da se češće razboljevate od kako ste značajno podigli nedeljnu kilometražu ili počeli sa intenzivnijim treninzima? Verovatno se zbog ovoga nećete osećati bolje ali to je nešto što se trkačima često dešava.

Da li je zaista prehlada ono što "pokupimo" nakon trke?

Opšte je prihvaćena činjenica da umerena fizička aktivnost može pozitivno delovati na imuni sistem i sprečiti pojavu simptoma bolesti disajnih puteva, međutim verovatnoća pada imunog sistema raste sa daljim porastom intenziteta treninga. Veza između ove dve vrednosti ima oblik latiničnog slova „U“ – kako sve više i više treniramo naš imuni sistem postaje jači i smanjuje se verovatnoća bolesti, sve do trenutka kada hroničan umor od treninga ne počne da uzima danak i tada raste šansa da nas nešto što sa manjom kilometražom ne bismo ni osetili obori u krevet.

Verovatnoća da se razbolite drastično raste ukoliko se upuštate u iscrpljujuće aktivnosti kao što je trčanje maratona. Jedna studija sprovedena nad učesnicima maratona u Los Anđelesu pokazala je da postoji čak šest puta veća šansa da u nedeljama nakon trke pokažete simptome infekcije gornjih disajnih puteva ukoliko ste trčali nego ukoliko ste iz nekog razloga preskočili trku a zadržali isti intenzitet treninga.

Šta se zapravo događa? Teorija je da visok intenzitet treninga u mesecima pred sâm događaj dovodi do pada imunog sistema kod maratonaca, ali da posebno trka ima dodatne negativne efekte jer podiže nivo hormona stresa epinefrina (adrenalin) i kortizola. Ovi hormoni se u telu ponašaju kao imunosupresanti, što znači da dodatno ublažavaju reakciju organizma pri susretu sa infektivnim bolestima, i postoji veća verovatnoća da se zbog toga razbolimo.

Međutim poslednjih godina pojavila se još jedna teorija po kojoj uzrok simptoma bolesti koje ispoljavamo nakon trke nije infekcija već nešto potpuno drugačije – alergija. Od 208 učesnika Londonskog maratona koji su testirani pre trke, skoro polovina je pokazala neki simptom bolesti gornjih disajnih puteva u nedeljama nakon događaja. Odličan pokazatelj verovatnoće da se to desi – pozitivan test na najčešće respiratorne alergene.

Učestalost alergija kod rekreativnih takmičara bila je slična kao i kod elitnih, ali povišena u odnosu na generalnu populaciju što je u skladu sa zaključcima prethodnih studija. Sa druge strane, retka pojava da kako trkači tako i osobe sa kojima zajedno žive (koje su takođe testirane i praćene) ispolje slične simptome govori da je njihov uzrok najverovatnije alergija ili upala, ne infekcija kao što se ranije pretpostavljalo.

Razlog zbog kojeg je ovo toliko zanimljiva i privlačna ideja je taj što se simptomi alergije mogu tretirati i ublažiti za razliku od recimo prehlade, i njihov negativan uticaj kako na zdravlje tako i na performanse takmičara može se izbeći pravovremenom kliničkom dijagnozom.

Zato nakon sledeće trke, umesto da se kljukate antibioticima (koji i ovako nisu efektivni) i nalivate čajevima, setite se šta može biti stvarni uzrok vaše bolesti i potražite efikasnije rešenje. A koje je jedno koje vam verovatno ne bi palo na pamet – o tome više u sutrašnjem tekstu.

Prethodno Šta mladi rade kako bi izgledali bolje, II deo
Sledeće Kako da se zaštitite od bolesti nakon trke?