Zašto je dobra kondicija važnija od dobre linije?


Zašto je dobra kondicija važnija od dobre linije

U medicini postoji jedan veoma zanimljiv i zbunjujući koncept pod nazivom paradoks gojaznosti. Taj naziv je dobio iz razloga što za neke hronične bolesti, za koje gojaznost i višak kilograma predstavljaju faktore rizika, ta ista gojaznost predstavlja dobar pokazatelj verovatnoće da osoba preživi. Drugim rečima, dok višak kilograma povećava rizik da osoba oboli od neke bolesti kao što je recimo dijabetes, osobe sa viškom kilograma imaju čak duplo manju stopu smrtnosti od njega u odnosu na osobe sa normalnom težinom. I ne samo to, gojazne osobe se često bolje nose sa bolešću, ispoljavaju blaže simptome i žive duže od obolelih sa manjkom ili idealnim brojem kilograma.

Zašto je dobra kondicija važnija od dobre linije

Razlog zbog kojeg dolazi do ovoga nije u potpunosti poznat. Postoje različite teorije koje se kreću od toga da kada se hronična bolest razvije telo postaje katabolično, što znači da je osobi potrebno više energije i kalorijskih zaliha kako bi normalno funkcionisalo. Na taj način osobe koje nemaju te zalihe mogu zapravo biti neuhranjene, iako im je po svim pokazateljima težina normalna. Druge teorije navode određene genetske razlike. Mršave osobe koje oboljevaju od određenih hroničnih bolesti za koje je gojaznost faktor rizika možda imaju predispozicije za to, kao i za to da simptomi kod njih budu mnogo jači. Drugim rečima, kod njih se razvija drugi tip bolesti u odnosu na gojazne ljude.

Šta god bio razlog, ostaje činjenica da za infarkt, bolesti srca, moždani udar, bolesti bubrega, visok krvni pritisak i dijabetes, gojaznost predstavlja neku vrstu protekcije od ispoljavanja najtežih oblika bolesti.

Ali da li je sve tako jednostavno? Neki lekari razloge za ovo pronalaze u uprošćavanju načina na koji se gojaznost definiše i kako se na njega gleda. BMI (indeks telesne mase) kao merilo gojaznosti veoma je pojednostavljen koncept. On ne uzima u obzir stvarni procenat masnih naslaga, mišićnu masu, metaboličke abnormalnosti kao i brojne druge faktore fizičke građe. 1981. godine dr Neil Ruderman definisao je termin za osobe koje su „metabolički gojazne i normalne težine“. Ovo su osobe čiji je BMI u normalnim vrednostima ali imaju određene metaboličke abnormalnosti kao što su visoka otpornost na insulin, povišen nivo triglicerida i masne naslage u predelu stomaka koje imaju negativniji uticaj na rad srca, jetre i drugih organa od onih na butinama i kukovima. Takva osoba podložnija je određenim bolestima iako po tradicionalnoj definiciji gojaznosti ne bi to trebalo da bude.

Takođe, ono što je velika zamerka nekim studijama je da se bitni faktori kao što su nivo fizičke aktivnosti i kondicija ignorišu kako bi se zaključci generalizovali i dobili ponekad ciljani rezultati. Konkretno, jedno istraživanje pokazalo je da kondicija značajno menja odnos između telesne mase i rizika smrtnosti od bolesti srca, neutrališući paradoks gojaznosti. Zaključak istraživača je da procena rizika na osnovu telesne mase može voditi u zabludu ukoliko se nivo kondicije ne uzme u obzir kao bitan faktor prilikom donošenja odluke. Druga studija zaključuje da je kondicija isti ako ne i bolji pokazatelj rizika od smrtnosti za čitav niz hroničnih oboljenja. Ova istraživanja deo su čitave serije studija čiji je zaključak da je biti gojazan ali u dobroj kondiciji mnogo bolji izbor nego biti mršav i ne baviti se nikakvom fizičkom aktivnošću. Redovno vežbanje možda neće dovesti do gubitka kilograma ali, recimo, smanjuje količinu masti u jetri, u kojoj čini najveću štetu za organizam.

Uzimajući sve u obzir jasno je da se zastareli način gledanja na rizike za neke od najčešćih hroničnih oboljenja vezanih za gojaznost mora izmeniti, i da postoji stvarna potreba ne samo da se fizička aktivnost koristi kao jedan od faktora prilikom dijagnoze, već i da se preporuči kao efikasan način za očuvanje zdravlja. Ono što ove studije pokazuju je da pored onoga što se od ranije znalo, da dobra kondicija ima svoje mesto u prevenciji raznih oboljenja, ona ima bitnu ulogu i u ublažavanju simptoma za one koji su već oboleli, i smanjenju rizika od smrtnosti za one koji po ostalim pokazateljima spadaju u najranjiviju grupu.

Prethodno Čaj + mleko = 0
Sledeće Kafica u Najkiju