William Caviness


Will Caviness

Will CavinessDanas nije trebalo o ovome da pišem. Danas je trebalo da postavim plan trčanja za početnike, ili da pišem o sledećoj trci, ili o nečemu trećem, ali stvar koja se desila u Čikagu naterala me je da promenim planove. Za vreme Čikaškog maratona održanog u nedelju, tridesetpetogodišnjem muškarcu pozlilo je nadomak cilja i, i pored ukazane pomoći, nakon par sati je preminuo. Ne zna se šta je u celoj priči tragičnije, što je umro tako mlad i za sobom ostavio suprugu i dvoje male dece, ili što je bio dugogodišnji sportista, iskusan maratonac, čovek koji je kao vatrogasac proveo život vodeći računa o drugima, koji je trčao u dobrotvorne svrhe prikupljajući donacije za žrtve opekotina i koji nije uspeo da završi svoju poslednju trku preminuvši samo 450 metara pre cilja, u vremenu koje bi bilo deset minuta bolje od neophodnog za učešće na Bostonskom maratonu za koji se spremao. Cela ova priča je toliko tužna da ostavlja bez reči.

Ovakve stvari jesu retke, ali ih to ne čini manje potresnim. Ljudi pokušavaju da se u takvim situacijama ograde govoreći o statistici, kako među 40.000 ljudi koji provode sate na suncu ulažući ogroman fizički napor nešto slično mora da se desi jednom u nekoliko godina – i zbog toga se na trenutak osete bolje. Ali kada iza statističkog podatka stoji ime i prezime, slika i životna priča vredna pomena, ta statistika postaje jezivo stvarna. Na sajtu fondacije u čije ime je trčao još uvek se primaju donacije, i čovek ne može a da ne zadrhti kada, čitajući komentare, primeti kako najbolje želje na predstojećoj trci u jednom trenutku prelaze u izjave saučešća njegovoj porodici. A koliko sudbina može biti surova pokazuje slika koju je samo tri dana pre smrti postavio na svojoj fejsbuk stranici.

Za nekoliko godina nešto slično će se ponovo desiti, to je neizbežno, i urednici dnevnih novina i internet portala će otvoriti arhive kako bi pronašli ime poslednjeg slučaja i pomenuli ga u jednoj rečenici, u fus-noti izveštaja. Kada se to bude dogodilo, voleo bih da ga se setite – ono je William Caviness, i on je bio jedan od nas…

Prethodno Prvi korak...
Sledeće Program trčanja za početnike