Vreme novih početaka


Vreme novih početaka

Da je neko prekjuče posetio adresu trkac.net, verovatno bi pomislio da je ostao zaglavljen u nekom danu mrmota 2013. godine. Na ovoj adresi kao da je vreme stalo, ili, bolje reći, kao da se vratilo te četiri godine unazad. Stara tema, logo, fontovi, „aktuelni“ komentari… Bukvalno sam doživeo flashback kada sam ponovo postavio sajt na staro mesto.

Ne znam da li ste po prvi put ovde ili ste stari posetilac koji je u međuvremenu digao ruke od ovog sajta, ali dozvolite mi da se predstavim – ja sam Ivan i ja sam trkač. Ovaj sajt bio je bitan deo mog života u jednom izuzetno važnom periodu, kada sam tražio sebe, otkrivao nove stvari, putovao, upoznavao zanimljive ljude i, na kraju krajeva, više nego ikada trčao.

Bio je plod ne samo moje opsesije već i ljudi koju su tu istu opsesiju prepoznali u sebi i gurali me da je zajedno otkrivamo.

Kao i sa svim u životu, pojave se druge obaveze i druga interesovanja. To što je nekada predstavljalo opsesiju polako počne da postaje hobi, pa napor, sve dok ne uhvatiš sebe da se aktivno trudiš da ga zameniš nekim drugim stvarima kako bi uneo više raznolikosti u život. Probudiš se jednoga dana i shvatiš da je to što promovišeš nešto što sâm imaš problema da prihvatiš.

I vremena su se promenila. Nisam se više pronalazio u trčanju kao na početku. Ta ideja da klubovi rastu kao pečurke, kao i trke, i da ih organizuju ljudi koji nikada nisu obuli patike, neću da kažem da mi je smetala ali nisam želeo da uopšte budem deo te priče. Povukao sam se iz svega, batalio ispravljanje krivih Drina, gledao svoja posla, svoje treninge, i trčao za svoju dušu svojih 1-2 maratona godišnje.

Vreme novih početaka

Problem je u tome da kad trčanje jednom postane nešto na šta pomisliš umesto nešto o čemu razmišljaš, teško je vratiti se nazad. Pre nekoliko godina moglo je da mi dune i da odem na maraton. Da ih istrčim 5-10 godišnje. To mi je sad misaona imenica. Ali nisu drugi krivi za to. Kriv si sâm jer si svesno doneo odluku da promeniš prioritete.

Ali po prvi put za ne znam koliko godina, osećam nešto pozitivno. Osećam promenu u sebi, neku novu energiju i želju da se ponovo aktiviram. Mislim da, kao i sa svim u životu, i u trčanju prolaziš kroz faze. Faza opsesije, faza razočaranja, faza otuđenosti, i, sada, faza novog početka.

Imam toliko novih tema o kojima želim da pišem a ranije nisam mogao jer ih nisam ni otkrio. O menjanju planova da uguraš trening između posla i ličnog života. O oporavcima nakon povreda tokom kojih možeš samo da posmatraš patike za trčanje. O problemu da ograničen broj vikenda u godini podeliš između trčanja, drugih aktivnosti i odmora…

Sjajna stvar sa trčanjem je to što uvek iznova i iznova otkrivaš nešto novo, uvek učiš, uvek pronalaziš nove ideje. Voleo bih da makar polu-redovno to nešto novo podelim sa drugima i, možda, upoznam i neke nove ljude koji iste ideje prepoznaju u sebi.

Prethodno Uputstvo za članove BELhospice Tima na Beogradskom maratonu
Sledeće Najbolje patike za trčanje su...