Vodič stazama Fruškogorskog maratona


Oznake Fruškogorskog maratona

Opis staza (ili Kako to u stvari izgleda?)

Ako želite da vam maraton bude iznenađenje, onda nemojte ni da krećete sa čitanjem ovog teksta. Iskustvo mi ipak govori da na našu psihu pozitivno deluje saznanje šta nas čeka na samoj stazi. Da mi brat nije opisivao detaljno deonice na maratonu, verujem da bih mnogo teže prešla svoj prvi Ultra maraton.

U nastavku vas očekuje opis staze Ultra plus maratona od 111,151 km. Ova staza obuhvata najveći deo deonica koje ćete preći ukoliko odaberete i neku drugu stazu. Za lakše snalaženje imajte pred sobom i kartu maratonskih staza sa obeleženim kontrolnim tačkama.

Oznake Fruškogorskog maratona

1. Start (Popovica 302 m) – KT1 (Glavica 260 m) (2,84 km)

Do prve kontrolne tačke je prilično velika gužva. Nemoguće je kretati se brzo, što i nije loše, taman ima dovoljno vremena za zagrevanje. Najpre se šumicom spuštamo do magistralnog puta Novi Sad – Ruma (pažnja pri prelasku puta!), a onda nas očekuje konstatnan uspon kroz šumu, uskom stazicom. Taman kad izgubite nadu da će uskoro prva kontrolna tačka, eto nje tj. stižemo do planinarskog doma pod Glavicom (KT1). E onda nastaje problem, jer nekoliko hiljada ljudi čeka da perforatori učesničkih knjižica budu postavljeni. Obično ih bude desetak, a vi zamislite kakva se gužva napravi kada se hiljade ljudi ustremi na njih. Najbolje je da jedan pokupi knjižice i overava, a da se ostatak ekipe skloni u stranu. To, sa druge strane, može da dovede do toga da se ljudi lako pogube, ali uz dobar dogovor može da se i to izbegne.

2. KT1 (Glavica 260 m) – KT2 (Astal 485 m) (4,252 km)

I dalje se nastavlja gužva. Sada nas stižu i biciklisti, a šumska staza je povremeno prilično uska, tj. kao da prolazimo kroz neki klanac. Prvi deo staze karakterišu jaki usponi, a onda je do KT2 blaga uzbrdica. Polako se i gužva smanjuje. Ovde je i prvo odvajanje – za one koji bi na stazu Velikog zapadnog ili Pripravničkog maratona. Oni odmah odlaze na KT7.

3. KT2 (Astal 485 m) – KT3 (Selište 272 m) (3,124 km)

Od kontrolne tačke Astal (do 2011. godine zvana Stolovi) nastavlja se levo, stazom kroz šumu, ali se relativno brzo izlazi na proplanak, koji prelazi u kolski put. Ispred nekadašnje kasarne se obično nalazi cisterna sa vodom i to je prva prilika od starta da se obnove zalihe vode. Odatle staza skreće u četinarsku šumu desno i uz jak spust vrlo brzo se stiže do treće kontrolne tačke.

4. KT3 (Selište 272 m) – KT4 (Dom na Stražilovu 284 m) (2,295 km)

Sa KT3 nastavlja se sa spustom do potoka, a zatim se serpentinama penjemo do KT4 tj. planinarskog doma na Stražilovu. To kretanje cik-cak serpentinama može da deluje prilično demotivišuće, ali upamtite da ima 7 serpentina, pa se njihovim brojanjem lakše savlada taj uspon (na mene bar deluje).

5. KT4 (Dom na Stražilovu 284 m) – KT5 (Brankov grob 295 m) (1,51 km)

Kad vidite da je razdaljina izmedju ove dve tačke samo 1,51 km, očekujete da se KT nalazi odmah iza ćoška. Ali NIJE! Ovo je prva “krizna” deonica… bar ako ne znate šta vas očekuje. Naime, od Doma na Stražilovu čeka vas vrtoglavi spust nekim uzanim serpentinama u Stražilovsku dolinu. Nikako nemojte da sečete serpentine tj. hvatate prečicu, jer u slučaju da je na stazi blato, a bogami i po suvom, ovaj spust spada u opasnije! A onda, kad stignete u dolinu očekuje vas baš jak uspon veoma uskom stazom, gde, sa dušom u nosu, stižete do KT5. Branko Radičević je sahranjen tamo. Nedaleko od KT nalazi se i njegov grob. Tu se nalazi i jedan senjak, gde uvek pravimo prvu dužu pauzu (10-15 min), koliko da pojedemo limun i malo odmorimo.

Staza Fruškogorskog maratona

6. KT5 (Brankov grob 295 m) – KT6 (Manastir Grgeteg 251 m) (6,605 km)

Ovo je jedna od dužih deonica na maratonu. Najvećim delom je karakteriše blagi uspon, jedan deo prati asfaltni put, a onda se polako spušta do manastira Grgeteg. Manastir je podignut u XV veku i predstavlja zadužbinu Vuka Brankovića (Zmaj Ognjeni Vuk). Ono što je bitno za maratonce, je da nas ovde, osim što se konačno možemo snabdeti vodom (u manastirskom dvorištu), očekuju vojnici koji služe čaj. Tu je moguće napraviti kraću pauzu.

7. KT6 (Manastir Grgeteg 251 m) – KT7 (TV toranj 516 m) (5,422 km)

Meni je početak ove deonice psihički možda najteži deo na maratonu. Naime, odmah po napuštanju manastirskog dvorišta, očekuje nas jak uspon i dugo, dugo penjanje. Ovde se prolazi kroz jedan usek, stalno se penjemo, ima dosta prašine, lišća… i onda se taj strašni uspon postepeno smanjuje, prelazi u valovit teren, gotovo ravan, pa čak idealan za trčanje. Tu se bez problema može ubrzati tempo. TV toranj se vidi iz daleka. Pred sam dolazak do KT je jači uspon, ali kratkotrajan. TV toranj je delimično u ruševinama nakon NATO bombardovanja, ali je i dalje u funkciji. Onako “ranjen” izgleda prilično tužno.

8. KT7 (TV toranj 516 m) – KT8 (Manastir Novo Hopovo 220 m) (5,704 km)

Najpre se sa asfaltnog puta ulazi u šumu, gde nas očekuje spust, a zatim i blagi usponi koji nas vode ka Iriškom vencu, čuvenom izletištu Novosađana. Ovo izletište Ultra plus i južni maratonci zaobilaze, jer se u prvoj trećini deonice, sa leve strane, nalazi i odvajanje za stazu Ultra plus i južnih maratona. To je deonica koja je dodata 2011. godine. Neposredno nakon odvajanja idete širokom stazom, a onda nailazite na putokaz sa desne strane za Staro Hopovo. Stazica je prilično neugledna i dosta maratonaca se prošle godine pitalo da li treba da se ide na tu stranu, obzirom da je “cilj” manastir Novo Hopovo. Da, to jeste staza kojom treba da idete! Ona vodi pored prelepog Starog Hopova. Na ovoj stazi se nalazi i česma sa vodom, i to je još jedna prilika za obnavljanje zaliha vode, dok vas nepostedno pred Novim Hopovom, na kontrolnoj tački, očekuje čaj.

9. KT8 (Manastir Novo Hopovo 220 m) – KT9 (Kraljeva stolica 485 m) (4,983 km)

Staza ne vodi pored samog manastira Novo Hopovo. Potrebno je da se malo vratite unazad i nastavite da pratite potok. Do manastira Novo Hopovo vam treba 5-10 min hoda, a moguće je da se, prolaskom kroz manastirsko dvorište, priključite na maratonsku stazu. Ona tu ulazi u šumu, kroz koju se krećete sve do izlaska na raskrsnicu na Iriškom vencu. Staza je veoma lepa, non stop preskačete potok, prelazite preko zanimljivh mostića, tako da se konstantan uspon i ne oseti.

Raskrsnicu na Iriškom vencu pažljivo prelazite jer saobraćaj veoma frekventan. Asfaltnim putem, ali i šumskim, koji vodi paralelno sa njim, uz blage uspone se dolazi do kontrolne tačke Kraljeva stolica, gde se nalazi cisterna sa vodom. Nije bila tamo samo 2009. godine. Ovde se nalaze i ekipe Crvenog krsta, a ujedno je i prvo odvajanje ka cilju za mali istočni i pripravnički maraton.

Manastir Staro Hopovo

10. KT9 (Kraljeva stolica 485 m) – KT11 (Vrdnik 198 m) (6,194 km)

Ova staza je sa prilično ravna u prvom delu, vodi kroz lepu šumu, da bi se posle dužeg hodanja ukazala varošica Vrdnik pred nama. Čeka nas jak spust do ovog mesta, a onda i tabananje po asfaltu. Odmah po izlasku na asfalt, postoji i česma, prodavnice, ali i kontrolna tačka 10, koja nama nije od interesa (bitna je maratoncima koji idu na neku od manjih staza), tako da je zaobilazimo. Od ove do naše KT očekuje nas prolazak kroz celu varošicu. Ovde se nalazi manastir Ravanica, a u Vrdniku je živela i pesnikinja Milica Stojadinović – Srpkinja.

Prateći markacije, prolazi se kroz park i dolazi do pijace gde je organizovan ručak za učesnike maratona. Uglavnom je na meniju pasulj.

11. KT11 (Vrdnik 198 m) – KT12 (Manastir Jazak 207 m) (3,452 km)

Od KT11 nastavlja se asfaltnim putem do izlaska iz Vrdnika. Do samog izlaza je jak uspon, a onda i spust do skretanja na stazicu koja vodi do sela, a onda se asfaltom stiže u manastir. Prolazi se i pored izvorišta čuvene Jazak vode, tako da tamo mogu da se obnove zalihe iste. Pred manastirom organizatori služe čaj. Manastir je iz XVIII veka i to je ženski manastir.

Ovde je odvajanje za stazu Srednjeg maratona. Na ovu kontrolnu tačku se stiže relativno brzo, jer se krećemo asfaltom, jedino ume da smori taj izlazak iz Vrdnika.

12. KT12 (Manastir Jazak 207 m) – KT13 (Spomen obeležje Pinkiju 328 m) (2,798 km)

Od manastira Jazak nastavlja se šumskom stazom, ima i deonica sa usponima, a onda se silazi do potoka i izvora, gde uvek ima puno komaraca. Po izlazu iz te doline vrlo brzo se stiže do KT13, a to je spomenik narodnom heroju Bošku Palkovljeviću Pinkiju.

13. KT13 (Spomen obeležje Pinkiju 328 m) – KT14 (Bešenovački Prnjavor 201 m) (3,506 km)

Od Pinkijevog spomenika potrebno je vratiti se putem samo nekoliko metara i strmom, ali kratkom stazicom se izlazi do asfaltnog puta. Nakon 300 m staza sa desne strane ulazi u šumu (skretanje je lepo obeleženo). Do sela Bešenovo vodi prelepa staza (po meni najlepša na maratonu), kroz borovu šumu. Po ulasku u selo, nalazi se i česma sa desne strane, a kontrolna tačka je na samom kraju sela (preko puta je prodavnica). Ovde su već nekoliko godina unazad kontrolori dva divna starija planinara, koji me uvek počaste sendvičem.

Staza Fruškogorskog maratona

14. KT14 (Bešenovački Prnjavor 201 m) – KT15 (Letenka 435 m) (4,030 km)

Napuštajući kontrolnu tačku, veoma brzo se ulazi u šumu, gde se konstantnim i jako strmim usponom izlazi na plato. Taj uspon takođe može da prestavlja psihički napor, tako da ga treba savladavati polako. Nakon prelaska asfaltnog puta, stiže se na Jabuku, takođe spomenik iz II svetskog rata. Paralelno sa putem, krećući se šumskom stazom uz blage uspone, stižemo do Letenke, gde je i najbitnija kontrolna tačka na celom maratonu. Naime, svi oni koji kreću na stazu Ultra, Ultra plus i Velikog zapadnog maratona imaju rok da stignu na Letenku do 21h. Ovde može da se napravi duži odmor uz čaj i krofne, koje uvek čekaju maratonce… Tu su i volonteri Crvenog krsta, kojima se možete obratiti za pomoć.

15. KT15 (Letenka 435 m) – KT17 (Andrevlje 195 m) (6,954 km)

Prolazi se pored šatora gde se vrši prijava i izalzi se na asfaltni put. Ovim putem se ide veoma kratko i onda se prelazi na šumsku stazu koja delom prati asfaltni put. Šumska staza je veoma lepa, široka, ugalvnom ravna i sa spustevima, šuma je gusta. Na Andrevlje se stiže već po mraku. Ovde mogu da se obnove zalihe vode, jer je narednih desetak km nema.

16. KT17 (Andrevlje 195 m) – KT18 (Šuljamska Glavica 252 m) (10,65 km)

Sa Andrevlja ide odvajanje – desno se odlazi na stazu Velikog istočnog i južnog maratona, dok se levo nastavlja prelazak ultra deonice. Osim što je mrak, osim što nas polako stiže umor, potrebno je preći deonicu od 13 km i tim zaobilaznim putem opet doći na Letenku (tamo gde nas čekaju krofne, logorska vatra…). Ta deonica do Letenke se prelazi iz dva dela. Prva deo je najduža staza na maratonu – 10,65 km. I kad tome dodate gorespomenuti mrak, umor… e onda shvatate zašto mnogi “petlju” doživljavaju kao “put u pakao”. Kada se skrene levo od KT na Andrevlju dolazi se do potoka. Ovde poseban oprez! Već godinama unazad se tu sakupljaju neki kamperi koji smišljaju razne pakosti za maratonce. Na žalost je tako. Sećam se da su nas jedne godine uputili na pogrešnu stranu, druge su iskopali neku rupu u zemlji, pa se nekoliko maratonaca i povredilo. Zato veliki oprez i siguran korak. Nakon prelaska te “ratne zone” nastavlja se ka kamenolomu, dolazi se do raskrsnice i skrećemo desno. Sa desne strane su neke vikendice. Krećemo se šumskim putem koji je, na početku, uzak, a postepeno se širi. Uglavnom se ovde hoda po ravnoj stazi. Ja vam ne bih opisivala svako skretanje na ovoj deonici, jer nema potrebe za tim, pošto je staza odlično obeležena. Bitno je da se cilj nazire tek kad se izadje na jednu livadu, posle skoro sat i po hoda, gde ume i te kako da duva. Onda nastupa taj trenutak kada proklinjete sebe i onog ko vas je naterao da krenete, jer “normalni” ljudi spavaju u toplom, a vi se nalazite na sred livade (sa leve strane čujete ovce koje klepeću), gde nema ni C od civilizacije. U daljini onda ugledate… fenjer! Ako pomislite da je fenjer kontrolna tačka, prevarili ste se! Od tog fenjera, gde se nalazi izvidjački kamp, kontolna tačka je na desetak minuta hoda. Ovde su takođe smešteni momci i devojke iz Crvenog krsta.

17. KT18 (Šuljamska Glavica 252 m) – KT19 (Letenka 435 m) (3,28 km)

Kratka, ali prilično strma deonica. Kako moj brat ume da kaže, treba preći preko tri brda i stiže se na Letenku. A kada hodate noću, niti vidite ta brda, niti vidite cilj. Samo se hoda u koloni uzbrdo, ćuti i čekate da se pojave svetla u daljini. A svetla će se tek javiti neposredno pred Letenku. Po dolasku na Letenku treba da se prijavimo da smo izašli iz petlje. Onda možemo da se odmorimo uz vatru i krofne. Ali ne treba preterati sa odmorom. Već je prošla ponoć, umor nas stiže i svaka duža pauza je mač sa dve oštrice, jer biće teško da se krene. Do cilja još “samo” 30 km.

Spuštanje do Manastira Grgeteg

18. KT19 (Letenka 435 m) – KT16 (Andrevlje 195 m) (6,291 km)

Andrevlje – po drugi put. Ista kontrolna tačka, ali se do nje stiže drugom stazom. I opet nizbrdice, a sada ne možemo da uživamo u gustoj šumi, jer je već gluvo doba noći. Dakle – samo hodanje u grupi ili sami samcijati. Noću upoznajete i ljude kojima iz pristojnosti niste gurnuli baterijsku lampu u lice i samim tim ne znate ni kako izgledaju, a sa njima ste prešli prethodnih desetak i više kilometara deleći svoje misli.

Naravno, po dolasku na Andrevlje, gde se nalazi odmaralište – hotel, može da se natoči voda i odmori.

19. KT16 (Andrevlje 195 m) – KT20 (Testera 148 m) (1,798 km)

Posle niza ultra dugih deonica, jedna veoma kratka i nimalo teška. Od kontrolne tačke se sada nastavlja desno asfaltnim putem, prate markacije i posle 500-600 m se ulazi u šumu i brzo stiže do Testere. Tu nas čeka osveženje u vidu čaja, limuna, šećera, a ponekad bude i kolačića.

20. KT20 (Testera 148 m) – KT21 (Dolina kestenova 199 m) (2,7 km)

Do Doline kestenova staza vodi najpre kroz šumu, onda se izlazi na livadu, gde treba paziti na skretanje u šumu (sa leve je strane, pored lovačke čeke). Onda se šumskom stazom stiže do potoka i nedaleko od njega je i dom “Stranputica” gde se nalazi i kontrolna tačka. Tu je uvek velika logorska vatra, gde može da se odmori i verujte da kad sednete tamo, napravite pauzu, ne ide vam se dalje. Kao što su sirene zavodile moreplovce, tako je i ova vatra u Dolini kestenova pravo “mučenje” za maratonce. Ali, maraton nas jača psihički, pa mora da se nastavi dalje. Ono što sledi je… najgore!

21. KT21 (Dolina kestenova 199 m) – KT22 (Crveni čot 539 m) (4,586 km)

Najpre se treba vratiti do onog potoka, ponovo ga preći i onda ide skretanje u desno i ulazak u šumu. Odmah nas čeka vrtoglavi uspon. U stvari, uzbrdica je sve vreme i prilično je konstantna. Najbolje je ne forsirati se, pratiti neki sopstveni tempo. Ovde nas čekaju prvi zraci sunca i hrabre da izdržimo na ovom našem misionarskom putu. Na Crvenom čotu se nalazi TV relej, cisterna sa vodom i naravno, logorska vatra.

22. KT22 (Crveni čot 539 m) – KT23 (Osovlje 422 m) (1,668 km)

Još jedna kratka deonica. Prvo ide spust kroz šumu (prilično nezgodan ukoliko ima blata), a onda se izlazi na asfaltni put koji vodi do odmarališta na Osovlju. Na terasti restorana nalazi se i kontrolna tačka. I naravno… čaj i bombonice.

Staza Fruškogorskog maratona

23. KT23 (Osovlje 422 m) – KT24 (Manastir Beočin 195 m) (2,065 km)

Od odmarališta kreće spust ka potoku. Prilično je strma staza, a zatim sledi uspon do asfaltnog puta. Preskaču se bankine, prelazi put, pa opet preko bankina u šumu. Nastavlja se spust šumskom stazom do manastira Beočin. Ova deonica je prilično opasna kada ima blata. Na izlasku iz šume je i kontrolna tačka, a kontrolor će vas počastiti sokićem od malina ili limunadom.

24. KT24 (Manastir Beočin 195 m) – KT25 (Brankovac 485 m) (3,162 km)

I opet usponi. Do KT 20 vode dva puta. Zvanična, regularna deonica vodi kroz šumu sa prilično jakim usponima, uskom stazom koja je veoma nezgodna kada ima blata. U tom slučaju mnogo je pametnije ići drugom stazom, makadamskim putem, koji se karakteriše konstantnim, ali blažim usponom i malo je duža deonica. I u jednom i u drugom slučaju se nakon svih tih uspona izlazi na asflatni put koji vodi do izletišta Brankovac.

25. KT25 (Brankovac 485 m) – KT26 (Zmajevac 457 m) (4,180 km)

Nastavlja se asfaltna deonica. U stvari, regularna staza prati asfaltni put, tako da sami birate kako ćete do Zmajevca. Kada je kiša, asfaltni put je definitivno bolji izbor. Pred kraj, staza sa šumskog puta prelazi na asfalt. Stiže se do raskrsnice, nastavlja pravo i ubrzo nailazi skretanje u levo, na kratku šumsku stazu koja vodi do Doma PSD „Zmajevac“ iz Vrdnika, gde se nalazi kontrolna tačka.

26. KT26 (Zmajevac 457 m) – KT27 (Izvor Zvečan 212 m) (3,934 km)

Ranije je staza vodila ka Starim Ledincima, gde se nalazila kontrolna tačka. Od 2011. godine promenjena je ova pretposlednja deonica i sada vodi ka izvoru Zvečan. Prvi deo deonice je identičan staroj stazi, a onda postoji odvajanje sa desne strane i postepen spust ka izvoru Zvečan, gde se nalazi kontrolna tačka, kao i izvor.

27. KT27 (Izvor Zvečan 212 m) – cilj (Popovica 301 m) (3,168 km)

Po napuštanju ove kontrolne tačke, očekuje vas jako strm uspon (a kada ste umorni, neispavani, taj uspon može da bude ravan usponu na Mont Everest ). Negde na pola deonice, uključujete se na stazu koja povezuje Kraljevu Stolicu i Popovicu. Od izlaska na asflatni put do cilja ima 400m, kada izvlačite maksimum iz sebe i (čak) potrčite do cilja!

Cilj je pred domom PSD-a „Železničar“, gde se i startovalo. Svi oni koji savladaju staze Velikih i Ultra maratona dobijaju diplome, overavaju se knjižice, oni koji prvi put pređu bilo koju stazu dobijaju i bronzanu značku.

Kraj?

Kamp na Popovici

Neeee… treba se popeti do kampa. Uz brdo, naravno…

Dočekuju vas drugari, pozdravljaju, čestitaju… A ti – najsrećnija osoba na svetu! To parče papira u tvojim rukama vredi više nego sve nagrade ovog sveta. Tada zaboraviš na besanu noć, bolove u nogama… Obećaš sebi da dolaziš i naredne godine.

Nakon odmora sledi pakovanje i povratak kući. GSP Novi Sad vozi sa Popovice. Osim redovnih linija, po potrebi se organizuje i prevoz za veće grupe. Karte za prevoz se mogu kupiti na ulici, ispred planinarskog doma “Železničara”, a savet je da se u bus ukrcate na poslednjoj stanici (koja je 300 m naviše), a ne kod doma, kako biste izbegli gužvu i obezbedili mesto za sedenje do Novog Sada.

Za kraj…

Sa maratona sam se vraćala sa bolovima u kolenima, i mislila da ću da ostanem invalid celog života (sve je prošlo za dva dana), a dešavalo se da stignem sa 100 km i imam dovoljno snage da trčkaram po kampu. Po meni, taj maraton treba preći bez prevelikog forsiranja tj. maksimum treba izvući tek na kraju. Zato i kažem da je ovo maraton koji se prelazi glavom.

A nekada nam ni dobra volja, ni pozitivna energija ne mogu pomoći. Protiv lošeg vremena se ne može. Pravo je mučenje, velika ludost i opasnost prelaziti staze po blatu i kiši. Kada odlučiš da odustaneš prvo ti bude krivo, a onda shvatiš da je maraton tu i naredne godine i da si stekao jedno novo iskustvo. Zdrav razum je najteže naći na maratonu, verujte!

Treba napomenuti da su sve maratonske staze odlično obeležene, najbitnije je da pratite crvena srca i nećete sigurno zalutati!

Jedan moj drug je davno rekao: “Po dolasku u Niš se, sa ponosom i nekako sa visine, pitam što ceo grad nije na nogama da me dočeka, jer sam jedan od retkih koji u nogama ima 100km”. Ima istine u tome. Ali ipak, nagrada vam nije potrebna, dokazali ste sebi da možete i da ništa nije nemoguće.

Prema tome, dragi ljudi, ostvarite „nemoguće“!

Mnogo uspeha, sreće i siguran korak! Vidimo se na stazi.

p.s. Svi komentari, sugestije i saveti su dobrodošli. Tekstove sam pisala na osnovu višegodišnjeg iskustva prelazaka svih fruškogorskih maratonskih staza i iskreno se nadam da će bar nekome biti od koristi.

Prethodno Fruškogorski maraton za početnike
Sledeće Srce na asfaltu...