Voće ≠ šećer + vlakna


Devedesetih godina prošlog veka smatralo se da je masna hrana glavni uzrok gojaznosti u svetu i preporučivala se promena ishrane sa većim fokusom na hranu bogatom šećerom kao zdravijom alternativom. Samo desetak godina kasnije ovaj stav je drastično promenjen i od tada, sve do danas, vlada mišljenje da je upravo hrana bogata šećerom glavni motor epidemije gojaznosti.

Gde se u celoj priči nalazi voće?

Ali i voće je bogato šećerom. Pa opet, studije redovno pokazuju da je povećana konzumacija voća skoro uvek povezana sa smanjenom telesnom težinom i manjom opasnošću od razvijanja povezanih bolesti kao što su dijabetes i kardio-vaskularna oboljenja.

Voće ≠ šećer + vlakna

Šećer koji se nalazi u voću je fruktoza, a upravo je fruktoza u velikim količinama, jedan od glavnih uzročnika stvaranja masnih naslaga i razvijanja zdravstvenih problema. Za razliku od glukoze koja podiže nivo insulina u krvi i efikasno se prevodi u glikogen i distribuira u telu, fruktoza se pretvara u lipide i skladišti lokalno pa izaziva masnoću jetre ili stvaranje masnog tkiva.

Ali otkud onda ovaj paradoks, da je ishrana bogata voćem direktno povezana sa manjim indeksom telesne mase? U jednoj porciji voća od 85 kalorija ima skoro 10g šećera, pa opet ne postoji gornja granica konzumacije nakon koje ona postaje štetna ili kontraproduktivna. Dugo se verovalo da je odgovor u vlaknima koja usporavaju apsorpciju šećera u krvi, ali sada je to prevaziđeno mišljenje. Po njemu, negativni efekti zašećerenih napitaka mogli bi biti eliminisani prostim dodatkom hrane bogatom vlakana, ali to nije slučaj. Dr David Ludwig u članku u New York Times-u objašnjava:

Ne možete jednostavno uzeti čašu Koka kole, dodati Metamucil (dodatak ishrani bogat vlaknima, prim. ured.) i od toga napraviti zdravu hranu. Iako bi odnos šećera i vlakana mogao biti isti kao u jabuci, biološki efekti bi bili mnogo drugačiji.

Vlakna imaju najveće koristi kada ćelijski zidovi u kojima se nalaze ostanu netaknuti. Šećeri su efektivno odvojeni u ćelijama voća, i potrebno je vreme da sistem organa za varenje probije te ćelije. Iz tog razloga šećeri u krvotok ulaze polako, dajući jetri više vremena da ih obradi.

Dakle nije samo stvar u odnosu vlakana i šećera. Stvar je u strukturi voća i tome na koji način su šećeri „zaključani“ u njima. Iz tog razloga sok nikada ne može biti zdrav koliko i celo voće jer je ono mnogo više od zbira sastojaka koji ga čine.

Suvo voće ima slične karakteristike kao i sveže, sa tom bitnom razlikom da je „koncentrisano“ pa je mnogo lakše prejesti se i uneti veću količinu šećera nego što je potrebna. Ali i u toj situaciji ćelijska struktura je održana tako da neće doći do velikih skokova šećera u krvi kao sa sokovima, pogotovo komercijalnim iz kojih su obično industrijski eliminisana sva vlakna i ćelijska struktura.

Prethodno Kako vežbanje utiče na promene u telu
Sledeće Usain Bolt vs Mo Farah