Vežbanje i apetit


Kombinacija dijete i treninga je najbolja za efikasno mršavljenje

Kada govorimo o uticaju vežbanja na mršavljenje, najčešće se pominju potrošene kalorije i to kako treningom, ukoliko nam unos hrane ostane isti, uspevamo da sagorimo onaj višak koji bi se inače bez njega zadržao obično na kukovima i stomaku. Istraživanja o povezanosti uspešnih dijeta i vežbanja pokazala su da fizička aktivnost može za čak jednu petinu pojačati rezultate mršavljenja, procenat koji nije ni malo zanemarljiv. Ali kada govorimo o kratkoročnim efektima treninga, u pitanju je obično njegov uticaj na raspored obroka u toku dana.

Kombinacija dijete i treninga je najbolja za efikasno mršavljenje

Dobro je poznato da ne valja jesti neposredno pre treninga. Osim osećaja mučnine i težine u stomaku koji prouzrokuje, proces varenja povlači krv iz perifernih delova tela u stomak kako bi sproveo hranljive materije u ostatak organizma, što znači da neće biti na raspolaganju mišićima kako bi ih snabdela kiseonikom i iz njih iznosila nusprodukte kao što je mlečna kiselina koja izaziva osećaj umora. Iz tog razloga se preporučuje da obrok bude bar dva do tri sata pre vežbanja kako bi trening bio optimalan, a u slučaju gladi pre treninga savetuju se manje zakuske kao što su energetski barovi, suvo i sveže voće i slične namirnice.

Međutim, dok smo donekle uslovljeni kada ćemo jesti pre treninga, mnogo zanimljivija stvar dešava se odmah nakon njega. Verovatno je svima poznato da nakon vežbanja neko vreme ne osećamo glad. Sa čisto fiziološke strane ovo je i logično – za vreme treninga krv se preusmerava ka mišićima kojima je potrebna a od neaktivnih delova tela kao što je sistem organa za varenje, međutim naučnici su otkrili da osim ove, fizička aktivnost vrši još jednu jako bitnu funkciju – ona u našem mozgu dodatno blokira želju za hranom.

Istraživanje sprovedeno nad grupom od trideset mladih i zdravih osoba kojima je funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) merena aktivnost u mozgu nakon vežbanja i bez njega, pokazalo je da je kod osoba koje su trenirale znatno smanjena aktivnost u onim delovima mozga povezanim sa osećajem uživanja u jelu, željom za obrokom i očekivanjem konzumacije hrane. To praktično znači da je vežbanje u potpunosti uspelo da ubije apetit kod osoba koje su trenirale, iako nisu konzumirale ništa tokom čitave noći i pre treninga, nakon buđenja.

Ovo ima dve veoma bitne posledice za način na koji posmatramo vezu između vežbanja i ishrane. Prvo, za one koji žele da se reše viška kilograma, ovaj eksperiment pokazuje da je trening bitan faktor, ne samo kao dodatak dijeti radi veće potrošnje kalorija, već i kao način da se izbore sa željom i potrebom sa hranom. Vežbanje time dobija novu funkciju u kontroli apetita i postaje važan deo svake dijete i zamena za lekove kojima se na veštački način smanjuje osećaj gladi. Sa druge strane, oni koji žele najbolje rezultate treninga moraju iz ovoga izvući zaključak da je ponekad (uglavnom) neophodno i na silu unositi hranljive materije kako bi se nadoknadile one potrošene na treningu, iako po subjektivnom osećaju ne postoji potreba za njima. Ovo pogotovo važi za duge i intenzivne treninge za koje su studije pokazale da uzimanje hrane neposredno nakon njih, u roku od pola sata, pomaže u bržem oporavku mišića i ostvarivanju najvećih benefita od vežbanja.

Osobe koje su trenirale izgubile su apetit za razliku od onih koji nisu

Pomenuto istraživanje merilo je aktivnosti u mozgu samo nakon aerobnog treninga, tako da se još uvek ne zna da li isto važi i za druge oblike fizičke aktivnosti kao što su intenzivni treninzi sa tegovima i treninzi snage i eksplozivnosti. Ali s obzirom na to da se aeroban način vežbanja sa dijetom i pokazao kao najbolja kombinacija za mršavljenje i dugoročno skidanje kilograma, ne postoji ni jedan razlog da se trčanje ne preporuči svima koji traže način da svoju dijetu učine još efikasnijom i njome postignu najbolje rezultate.

Prethodno Šta je to maraton?
Sledeće "Duel u venčanicama"