Utiče li trčanje negativno na rad sa tegovima?


Utiče li trčanje negativno na rad sa tegovima?

Vežbe snage i rad sa tegovima su nešto što se oduvek preporučivalo trkačima kao način da postanu efikasniji i ostvare bolje rezultate, premda su dokazi za tako nešto otkriveni tek krajem dvadesetog veka. Tada su finski naučnici došli do zaključka da eksplozivne vežbe snage mogu trkačima poboljšati vreme na 5km, čak i ukoliko skoro jednu trećinu svog treninga posvete njima umesto trčanju (32% tačnije). Rezultati koje su istraživači zabeležili pokazali su da vežbe snage unapređuju proces trčanja, ne povećavajući mišićnu masu trkača, već utičući na maksimalni anaerobni kapacitet i ekonomiju trčanja.

Utiče li trčanje negativno na rad sa tegovima?

Na drugoj strani vlada potpuno drugačije mišljenje. Oni kojima je odlazak u teretanu i dizanje tegova oblik rekreacije i odabrana fizička aktivnost izbegavaju aerobni trening, a pogotovo trčanje, smatrajući da ono ima negativne efekte na ono što treningom žele da postignu. Lako je pretpostaviti zašto je tako – kombinacija izgleda profesionalnih dugoprugaša, činjenice da se aerobna aktivnost intenzivno koristi u procesu mršavljenja (gubljenju mase, između ostalog i mišićne) i određene zablude u vezi sa metaboličkim procesima za vreme trčanja, dovode do toga da se trčanje u teretani najčešće svodi na zagrevanja, ne i ozbiljan trening koji ima svoje mesto u pripremama rekreativaca i zdravstvene koristi za njega.

Postoje li „masivni“ trkači? Odgovor je naravno – da, ali postoji i dobar razlog zašto ih nema puno. Trčanje sa velikom masom je jednostavno teško. Mišići na telu imaju svoju funkciju, to je razlog zašto skakači u vis izgledaju drugačije od bacača kugli – i jedni i drugi su optimalno građeni za sport kojim se bave. Kada neko ko se bavi bodibildingom trči, većina mišića u čije stvaranje je uložio puno vremena i napora (uglavnom) nema svoju funkciju i predstavlja samo dodatni teret koji otežava trening, Ali daleko od toga da trčanje negativno utiče na njih – ono ih prosto ne angažuje.

Sa druge strane, pogrešno se veruje da je način trčanja glavni razlog za drugačiji izgled sprintera u odnosu na dugoprugaše. Sprinteri izgledaju kako izgledaju jer za razliku od dugoprugaša provode dosta vremena u teretani i jer su vežbe snage i eksplozivnosti sastavni deo njihovih priprema. Ako postoji razlog za zaobilaženje treninga dužine to je kako bi se izbeglo fokusiranje na disciplinu od koje nemaju maksimalne koristi, premda su kroz istoriju treninzi dužine bili normalan i sastavni deo programa sprintera.

Chuck Engle, čovek sa najviše pobeda u maratonu na svetu i skoro 300 istrčanih maratona, ne izgleda kao tipičan dugoprugašAli fokusiranje na elitne takmičare, bilo bodibildere ili sprintere, koji su svoje telo doveli do savršenstva radi postizanja vrhunskih rezultata kao merilo korisnosti trčanja je zamena teza. Trčanje će poboljšati rad vašeg srca i pluća, spustiti vam puls u mirovanju, smanjiti krvni pritisak, poboljšati memoriju, umanjiti stres, ublažiti simptome depresije, bez obzira idete li u teretanu ili ne. Jedino pitanje koje se postavlja je – da li će imati negativne efekte na rezultate vašeg treninga?

Ako je verovati novoj studiji brazilskih istraživača – ne, nikakve. U istraživanju objavljenom u maju u Međunarodnom žurnalu sportske medicine, aerobni trening nema negativne posledice na snagu učesnika eksperimenta koji su pratili program vežbi snage tokom 11 nedelja. 44 devojke su nasumično raspoređene u četiri grupe, jedna od kojih (kontrolna) je u programu imala samo vežbe snage, dok su ostale imale i različite oblike aerobnog treninga – vožnju bicikla, trčanje ili intervalni trening. Nakon 11 nedelja rezultati su pokazali značajan napredak u svim grupama, međutim razlike između grupa praktično nije bilo. Zaključak istraživača je da kombinacija vežbi snage i aerobnog treninga donosi iste rezultate kao i sam trening snage, bez obzira na prirodu i intenzitet aerobnog treninga.

U teoriji je lepo znati da aerobni trening neće ugroziti napor koji ste uložili da dobijete savršenu figuru, ali u praksi ćete se verovatno sresti sa ograničenim vremenom i morati da razmislite da li uopšte možete da izdvojite dodatnih pola sata-sat za trčanje ili ćete to vreme morati da odvojite od uobičajenog treninga. Uzimajući u obzir sve koristi trčanja koje sam naveo, za mene to ne predstavlja nikakvu dilemu, ali prihvatam da postoje oni koji nemaju iste prioritete kao ja. Za šta god da se odlučite – da trčanje postane deo vaše rutine ili ne, uvek budite svesni šta je to što time dobijate a čega se svesno odričete, i stvari uvek posmatrajte dalekosežno. Možda će vam na kratke staze nešto bolja građa više značiti, ali nemojte dozvoliti da dugoročne zdravstvene koristi trčanja budu nešto za čime ćete jednog dana žaliti.

Prethodno 30-20-10 - Jednostavan trening za poboljšanje rezultata
Sledeće Trening snage za trkače