Trčanje u grupi: Odaberi bržeg partnera i postani i sâm bolji


Usain Bolt i Yohan Blake, konkurencija na stazi, partneri na treningu

Na koji način dinamika grupe i trčanje sa nekim utiče na nas, našu želju i rezultate? Da li nas demotiviše to što znamo da je neko bolji, jači, brži, ili naprotiv služi kao podsticaj da se više trudimo i pokušamo da održimo priključak. I da li je takav način treninga uopšte korisniji od samostalnog trčanja po unapred definisanom planu?

U želji da to ispitaju, istraživači su testirali grupu devojaka u tri odvojena testa – jednom individualnom, jednom takmičarskom i jednom kooperativnom – tim redom, što je veoma bitno. Svaka devojka dobila je zadatak da vozi trenažni bicikl najduže što može, a uslovi su se menjali u zavisnosti od testa.

Trčanje u grupi pozitivno deluje na motivaciju da se ostvare najbolji mogući rezultati, a samim tim i napreduje

Prvi, individualni test služio je kao kontrolni, i zadatak mu je bio da utvrdi koliko su devojke u stanju da treniraju kada su prepuštene same sebi. Dobile su proste instrukcije – vozite najduže što možete, i prosečno vreme treninga iznosilo je oko deset i po minuta.

Nakon nekoliko dana test je ponovljen, ali sa tom razlikom da su učesnice u eksperimentu dobile i virtuelnu konkurenciju. Osim što su same trenirale, mogle su na monitoru da prate i trening druge osobe, a zadatak koji su imale bio je da voze što duže mogu, s tim da se takmiče sa tom osobom. Drugim rečima, osoba koja je duže u stanju da vozi i pređe veći put bila je pobednik. Želja je bila da se utvrdi na koji način konkurencija utiče na ostvarene rezultate, i da li je pozicija u kojoj se nadmećemo sa nekim dovoljna da izvuče najbolje iz nas.

Odgovor na to pitanje bio je – definitivno da. Rezultati su bili iznenađujući. Devojke koje su u prethodnom testu bile u stanju da voze tek nešto preko deset minuta, u ovakvim promenjenim okolnostima uspele su da to rade skoro duplo duže, koji sekund ispod 20 minuta.

Međutim, postojala je jedna stvar koja im nije saopštena, a koja je bila izuzetno bitna za treći test, a to je da je rezultat unapred bio određen. Devojke se zapravo nisu takmičile protiv druge osobe, već im je pušten video zapis koji je mogao da traje koliko god da je bilo potrebno, u svakom slučaju duže od treninga učesnica eksperimenta. Razlog je bio jednostavan, i glavno pitanje ove studije – na koji način se ponašamo u timu sa drugom osobom, za koju znamo da je bolja od nas, kada ukupan rezultat tima zavisi od naših individualnih rezultata?

I tako je održan treći test, takođe nakon nekoliko dana. Ovoga puta devojke su radile kao i prošlog sa virtuelnim partnerima, s tom razlikom da partneri više nisu bili konkurencija već saborci. Zadatak je bio da se ostvari što bolji rezultat, da se trenira što duže, sa saznanjem da je druga osoba brža i u boljoj formi od vas, ali da vaše vreme značajno utiče na timski rezultat.

Kako bi to moglo da deluje na motivaciju? Da li bi osećali dodatnu želju da postignemo više i ne sputavamo našeg partnera, ili bi se sa druge strane opustili znajući da će njegov rezultat izvući prosek tima a da naš ne čini to? I da li bi takav rezultat bio bolji ili lošiji nego kada smo suprostavljeni, bolji ili lošiji nego kada treniramo sami?

Odgovor je bio nedvosmislen – konkurencija pozitivno utiče na naše performanse, ali kooperacija u situacijama u kojima je partner bolji od nas to čini još više. U trećem testu devojke su uspele da u proseku treniraju blizu 22 minuta, za 10% više nego u prethodnom, a čak 106% više nego u prvom kada su vozile bicikl same.

Usain Bolt i Yohan Blake, konkurencija na stazi, partneri na treningu

Čini se da nema sumnje da je trening sa osobom koja je nešto bolja od vas najbolji za vašu motivaciju, uloženi trud i rezultate, međutim, klučna reč je NEŠTO. Ranija nezavisna istraživanja pokazala su da treninzi sa nekim ko je mnogo bolji negativno utiču na vas jer njegovi/njeni nedostižni rezultati čine da vaši izgledaju slabo u poređenju, a to smanjuje želju za  napretkom. Trik je pronaći osobu koja će biti bolja ali dostižna, na taj način iz svog treninga možete izvući najviše.

Ako se pitate zar to nije nefer prema vašem partneru koji takođe zaslužuje nekoga pored koga bi brže napredovao, odgovor je – ne obavezno. Naime naučnici su došli do zaključka da je dovoljna i sama ideja da je neko bolji, ne i rezultat koji bi tu ideju potvrdio. Drugim rečima, ukoliko oba partnera smatraju da je onaj drugi nešto brži, to će biti dovoljno da zajedno mnogo brže napreduju nego što bi to činili samostalno.

* * *

Napomena: Istražujući ovu temu naišao sam na različite izvore po kojima su se detalji pomenute studije nešto razlikovali. Po jednima, u pitanju su bila tri testa koja su sve devojke prošle, po drugima, devojke su bile podeljene u tri grupe od kojih je svaka grupa radila samo jedan test. Rezultati i zaključak studije ni u jednom slučaju nisu sporni, samo mislim da je to bitno ovom prilikom napomenuti.

Prethodno 1000 ždralova za BELhospice: Ultramaratonci
Sledeće Treniraj iz zadovoljstva, budi svestran i izbegni povrede