Traka za trčanje za astronaute


Traka za trčanje za astronaute: Testiranje opreme na Zemlji

Traka za trčanje nije toliko neuobičajena pojava i sva je verovatnoća da ste se sa njom susreli čak iako nikada niste trenirali u teretani. Postoje pobornici i protivnici ideje trčanja u zatvorenom prostoru, i sve priče se uglavnom vrte oko subjektivnog osećaja slobode i komfora.

Ali šta ako trčanje na otvorenom ne postoji kao opcija? Traka za trčanje je odličan izbor ukoliko su vremenski uslovi vani neprikladni, ali čak i tada moguće je bolje se i toplije obući. Ali šta ukoliko su nemogući? Šta ukoliko je najbliža staza pogodna za trčanje stotinama kilometara daleko?

Traka za trčanje za astronaute: Šta je "gore" u svemiru?

Već sa prvim letovima u svemir otkriveno je da nepostojanje zemljine teže ima negativne posledice na astronaute. Nakon nekoliko časova u tim uslovima počinju da se javljaju mučnina, vrtoglavica, glavobolja, koji su posledica adaptacije na bestežinsko stanje. Ovi simptomi ne traju duže od tri dana ali boravak u nekom dužem periodu dovodi do atrofije mišića i skeleta usled toga što se telo ne susreće sa istim otporom kao prilikom normalnog funkcionisanja kao na Zemlji.

Iz tog razloga astronauti su u konstantnom trenažnom programu tokom njihovog boravka u svemiru, a najvažniji deo tog programa je, naravno, trčanje.

Traka za trčanje u svemiru u odnosu na onu na Zemlji je praktično iste konstrukcije. Zapravo, čak je i zasnovana na Woodway medicinskoj traci za trčanje koja se može veoma lako nabaviti za komercijalnu upotrebu. Razlika, ali bitna razlika je u odnosu trake za trčanje i trkača na njoj, kao i trake za trčanje i ostatka Svemirske stanice na kojoj se nalazi.

Ukoliko bi umesto prilagođene na Svemirskoj stanici postojala obična traka za trčanje, astronaut bi se zbog bestežinskog stanja sa nje lansirao već prilikom prvog koraka. Zbog toga su oni čvrsto vezani za nju u predelu struka i ramena. Što su veze koje spajaju traku i astronauta kraće, trčanje je brže jer ne dozvoljava preveliki odraz.

Traka za trčanje za astronaute: Testiranje opreme na Zemlji

Mnogo komplikovanija stvar tiče se stvaranja mikro-gravitacije. Prilikom normalnog trčanja, sila kojom se dočekujemo prenosi se sa naših nogu na podlogu. Trčanjem na traci, sila se sa nogu prenosi prvo na traku, a zatim na podlogu. Međutim, na Svemirskoj stanici ne postoji čitava planeta ispod koja bi primila te vibracije tako da se i najmanji dodir sa podlogom prenosi do svakog instrumenta i najudaljenijeg dela stanice. Vremenom to može izazvati kvarove, deformitete strukture stanice, greške u proračunima i brojne druge probleme.

Iz tog razloga svemirska traka za trčanje ima veoma posebnu bazu u kojoj se nalazi mehanizam čiji je posao da „umrtvi“ sve sile koje bi se sa trake prenele na ostatak stanice. U bazi se nalaze opruge koje su opet prikačene na „prigušivače“ vibracija, a ceo sistem vezan je za samu osnovu koja je teška celu jednu tonu. Na taj način traka za trčanje predstavlja izolovan sistem na Svemirskoj stanici, i može se koristiti bez straha da će trčanje imati ikakve štetne posledice na ceo program.

Astronauti imaju obavezu da trče svakoga dana. Program koji slede dizajniran im je na Zemlji i ima za cilj da spreči atrofiju mišića i kostiju, da održava srce zdravim i da budu u dobroj formi. Neke od posledica boravka u bestežinskom stanju podsećaju na efekte starenja, tako da se već razmatraju načini na koje bi se specifičan trening koji oni sprovode mogao primeniti na Zemlji kako bi se proces starenja što više usporio.

Prethodno Treniranje po osećaju: Laktatni prag
Sledeće Inspiracija...