The Color Run – Trčanje kroz dugu


The Color Run

Kada govorimo o trčanju često pominjemo aktivnost, zdravlje, druženje, rezultate, ali zaboravljamo jedan veoma bitan aspekt – zabavu. Trčanje bi trebalo da bude zabavno. Neko tu zabavu može pronaći u novim izazovima, stazi kojom nikada ranije nije prošao, trčanju u prirodi, ali ne treba zaboraviti da i sama trka može biti nešto više od mesta za obaranje ličnih rekorda i takmičenja sa konkurencijom. Popularnost i poseta na trkama čija je osnovna funkcija da se učesnici dobro provedu i zabave pokazuje ne samo da one uspevaju da privuku veliki broj trkača, već i da mogu služiti kao sjajan način da se novi ljudi uvedu u svet trčanja. Već sam ranije pominjao polumaraton/maskenbal u Juti i trke sa zombijima širom Amerike, ovaj put u pitanju je još jedna specifična i originalna trka – The Color Run – Trka boje.

The Color Run

Trka boje se reklamira kao „najveselija trka na svetu“ i kada pogledate osmehe učesnika lako je pretpostaviti zašto je to tako. Po mom skromnom mišljenju, ovo je nešto najbliže onome što smo kao klinci priželjkivali, da će u školskoj trpezariji ili studentskoj menzi spontano doći do rata hranom kao u američkim filmovima. Postoje dva pravila, prvo je da morate početi trku u beloj majici, i drugo da ona do kraja trke mora biti šarena. Bez vremenskog ograničenja, bez kategorija, svi se nalaze u istoj grupi i svi stazu od pet kilometara treba da pređu onoliko brzo koliko to žele.

Duž cele staze, pored puta, nalaze se volonteri i njihov jedini zadatak je da ne dozvole nikome da prođe neofarban. S obzirom na to da svako može učestvovati pod uslovom da je u stanju da pretrči ili prepešači 5 km i da neretko ima roditelja sa malom decom, središnji deo staze je označen kao zona niskog intenziteta i oni koji se njom kreću neće biti direktno ciljani, ali to ne znači da će trku završiti u netaknutoj majici. Uostalom, gde je tu zabava?

Na svakom kilometru, umesto oznaka, nalaze se zone specifične boje kroz koju trkači moraju proći. Na prvom kilometru je žuta, na drugom zelena, slede plava i ljubičasta da bi se na cilju ušlo u pravi festival boje jer nema specifične ali su učesnici ohrabreni da ostanu, uživaju u muzici i dobrom provodu, dočekaju one sporije od sebe i na njih potroše zalihe koje su dobili u startnom paketu i koje na licu mesta mogu dopuniti. Inače sve boje koje su u obliku finog praha su stoprocentno prirodne, lako se skidaju i peru i nisu štetne za čoveka i njegovu životnu sredinu.

Trke boje održavaju se tokom cele godine širom Sjedinjenih Američkih Država u unapred određenim gradovima i obično su rasprodate mesecima unapred. Deo novca zarađenog od startnina uvek se uplaćuje u humanitarne svrhe i to u lokalne dobrotvorne organizacije koje se razlikuju od grada do grada. Više o svakoj pojedinačno kao i slike sa specifičnih događaja možete pronaći na zvaničnoj Fejsbuk stranici trke.

[youtube id=“rWjdrHCeG8U“ width=“620″ height=“380″]

Prethodno Arnold Švarceneger - Ambasador sporta
Sledeće Chuck Engle - zavisnik od trčanja