Tarahumara – tamna strana priče o najboljim trkačima na svetu


Tarahumara na teritoriji svog plemena

U Blicu je pre nekoliko dana izašla priča o plemenu Tarahumara, pripadnicima naroda koji od malih nogu uče da prelaze ogromna rastojanja trčanjem i za koje je trčanje podjednako način života koliko i kulturno nasleđe njihovih predaka. Međutim popularnost koju im je bestseler „Rođeni da trče“ doneo ima i svoju mračnu stranu o kojoj se nerado priča jer ljudi pokušavaju da održe idiličnu sliku o ovom plemenu i ignorišu činjenicu da im je interesovanje „civilizovanog“ sveta donelo malo toga lepog i korisnog.

Tarahumara na teritoriji svog plemena

Naime, brzina i izdržljivost, osobine po kojima su pripadnici ovog plemena i poznati u svetu, postale su razlog zbog kojih su Tarahumare sve češće akteri u surovom i beskompromisnom poslovanju meksičkih narko-bandi. Pokušavajući da pronađu načine da svoju robu što lakše i jeftinije prokrijumčare u Sjedinjene Američke Države, karteli iskorišćavaju veliko siromaštvo Tarahumara prouzrokovano njihovom zavisnošću od poljoprivrede i vremenskih uslova koji ih kao posledica globalnog zagrevanja nisu štedeli prethodnih godina, kako bi ih angažovali da peške, u nehumanim pustinjskim uslovima, ilegalno pređu granicu i drogu prenesu stotinama kilometara do konačne destinacije u Novom Meksiku.

Iako su najčešće finansijski razlozi ti koji ih nateraju da se odluče na ovakav potez, neretko su i prisiljeni ili uslovljeni da to čine kako bi izbegli ozbiljnije posledice. Jedan od indijanaca ispričao je kako su mu dileri kupili novu odeću i obuću i opremili ga kako bi imao u čemu da putuje, samo da bi mu nakon toga rekli kako im mora vratiti taj novac od zarade koju tek treba da ostvari. Na taj način su osigurali da ne može da se predomisli i odustane od posla. Na njegovu nesreću, uhvaćen je prilikom prelaska granice i deportovan nazad u Meksiko, tako da sad duguje novac dilerima za koje mora ponovo da radi.

Inače, jako su česte situacije da i nakon izvršenog posla Tarahumare ne budu isplaćene ili da budu fizički zlostavljane. Jedna porodica je čak i izbačena iz svog doma kako bi lokalni narko-bos na tom mestu izgradio sportski objekat. Nesređena situacija oko njihovog statusa u Meksiku dovodi do toga da nekada nepristupačna teritorija koju su vekovima koristili kao obradivo zemljište sada bude prodavana investitorima koji na njoj grade terene za golf za imućne stanovnike, dok se njihove njive sve više i više smanjuju a glad i siromaštvo rastu.

U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji tačan podatak koliko se ljudi iz ovog plemena godišnje uhapsi prilikom nelegalnog prelaska granice jer se u američkom zakonodavstvu svi oni vode kao Meksikanci i u tom smislu ih zakon ne razlikuje od drugih stanovnika te centralnoameričke države, ali jedan od graničara izjavio je kako je pre nekoliko godina prvi uhvaćeni Tarahumara bio samo deportovan jer nije postojao način da se uspostavi komunikacija sa njim na njegovom maternjem jeziku, da bi danas morali da budu pronađeni i angažovani prevodioci koji svakodnevno dobijaju pozive od organa reda kako bi im pomogli u pružanju pravne pomoći.

Prosto je neverovatno koliko je tuge i nesreće dodir sa „civilizacijom“ doneo ovom pitomom i povučenom narodu. Stotine godina koliko su pripadnici Tarahumara plemena uspevali da održe svoju tradiciju i način života sada preti da se uruši bilo zbog direktnog sudara sa modernim svetom u obliku proterivanja sa teritorija i eksploatisanja njihovog siromaštva, bilo indirektno usled klimatskih promena zbog kojih život na tim istim teritorijama postaje neodrživ.

Već sada veliki broj pre svega mladih ljudi odlučuje da sreću okuša u nekom od većih gradova i napušta svoje domove, a sa sobom nose i delić kulture i nasleđa koji polako ali sigurno nestaju, sve dok jednog dana od svega ne ostanu samo priče i predanja o narodu koji je nekada davno živeo na tom prostoru i koji je živeo za trčanje…

Prethodno Šta je najbolje - aerobni trening, vežbe snage ili oba?
Sledeće Početnički program priprema za polumaraton