Suvo grožđe i njegov uticaj na zdravlje


Hranljivi elementi suvog grožđa ima značajnu ulogu u spuštanju nivoa šećera u krvi i snižavanju krvnog pritiska

Ljudi nemaju problem da prihvate da su prirodni proizvodi bolji za njih od komercijalnih koji imaju dosta praznih kalorija i nisku nutritivnu vrednost, ali broj istraživanja koji se ovim problemom bavio nije preterano velik i obično je ograničen na veoma specifične proizvode. Nekoliko studija sprovedenih ove godine pokušalo je da utvrdi na koji način se jednostavna promena u ishrani, kao što je zamena slatkiša prirodnim proizvodima, u ovom slučaju suvim grožđem, može pozitivno odraziti na zdravlje i izgled učesnika eksperimenta.

Hranljivi elementi suvog grožđa imaju značajnu ulogu u spuštanju nivoa šećera u krvi i snižavanju krvnog pritiska

U prvom istraživanju čiji su rezultati objavljeni u martu, učesnici eksperimenta podeljeni su dve grupe od kojih je jedna imala zadatak da jede suvo grožđe tri puta dnevno tokom 12 nedelja, dok je druga morala da jede neki od komercijalno dostupnih slatkiša iste kalorijske vrednosti. Tokom trajanja eksperimenta meren je krvni pritisak dobrovoljaca, odnosno njegova promena, i rezultati su upoređivani kako bi se iz njih izvukli određeni zaključci.

Ono što je primećeno je da dok slatkiši kao dodatak ishrani nisu ni u jednom slučaju uticali na smanjenje krvnog pritiska, dugoročno uzimanje suvog grožđa spustilo je kako sistolički, tako i diastolički krvni pritisak, od kojih prvi značajno, od 4,8 do 7,2 procenata.

Tačan mehanizam pomoću kojeg do ovoga dolazi nije u potpunosti otkriven, ali poznato je da suvo grožđe u sebi ima brojne antioksidanse i hranljive elemente, kao što je kalijum, koji imaju uticaj na zdravlje srca i celokupnog kardio-vaskularnog sistema.

Rezultati ove studije dobijaju na značaju ako se ima u vidu da su svi učesnici eksperimenta imali u startu blago povišen krvni pritisak poznat kao prehipertenzija, koji automatski ne predstavlja opasnost ali ih svrstava u rizičnu kategoriju. Hronično visok krvni pritisak može prouzrokovati brojne probleme, razvijanje bolesti srca i krvnih sudova, kao i srčani udar.

Druga studija pokušala je da uporedi rezultate uzimanja suvog grožđa i slatkiša na nivo šećera u krvi nakon obroka.

I u ovom eksperimentu učesnici su podeljeni u dve grupe, eksperimentalnu i kontrolnu, koje su proizvode koje su dobile konzumirale tri puta dnevno tokom 12 nedelja. Osobe koje su pripadale eksperimentalnoj grupi, koja je konzumirala suvo grožđe, imale su značajno smanjenje nivoa šećera u krvi neposredno nakon obroka koje je iznosilo čak 16 procenata. Kontrolna grupa koja je konzumirala komercijalno dostupne slatkiše iste kalorijske vrednosti nije imala nikakve zdravstvene koristi od ishrane njima.

Povišen nivo šećera u krvi predstavlja faktor rizika za razvijanje brojnih bolesti, između ostalog i dijabetesa, kao i oštećenja srca i krvnih sudova što može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Ali niži nivo šećera u krvi nije bio jedini pozitivan efekat konzumacije suvog grožđa. Dugoročno, takođe je došlo i do snižavanja nivoa hemogoblina A1c. Hemoglobin A1c sam po sebi nema bitno izraženu funkciju u organizmu ali njegov nivo predstavlja standardno merilo za uspešnu kontrolu šećera kod osoba sa razvijenim dijabetesom, kao i način za dijagnostikovanje same bolesti.

Drugim rečima, spuštanje nivoa hemoglobina A1c u krvi moglo bi da predstavlja pokazatelj smanjenja rizika od razvijanja dijabetesa.

Deca koja su za užinu dobila suvo grožđe imala su značajno manju želju za hranom za vreme obroka koji je sledio

Treće istraživanje bavilo se decom, odnosno na koji način izbor užine utiče na osećaj sitosti, smanjenje apetita i veličinu obroka nakon nje. Grupa dece od 8 do 11 godina nasumično je dobila kao užinu u školi suvo grožđe, grožđe, čips ili čokoladni keks, a zatim se pratio njihov dalji kalorijski unos u toku dana.

Prva stvar koja je zapala za oko vođama eksperimenta bila je ta da je grupa dece koja je jela suvo grožđe imala značajno niže potrebe za hranom od ostalih grupa. Deca koja su jela grožđe, čips ili keks imala su za 56%, 70% i 108% veći unos kalorija za vreme užine u odnosu na decu koja su jela suvo grožđe.

Ali unos hrane za vreme užine nije se obavezno morao preslikati i na obrok koji je sledio – osim u ovom slučaju. Deca koja su jela suvo grožđe imala su nešto veći apetit od svojih vršnjaka, ali kada se uporedi ukupan kalorijski unos za vreme užine i obroka, on je ipak bio za 10%, 13% i 19% niži u odnosu na decu koja su jela grožđe, čips ili keks. Ne samo to, već je konzumacija suvog grožđa značajno smanjila želju za jelom u odnosu na sve ostale vrste užine.

Sve ovo znači da konzumacija suvog grožđa ne samo da predstavlja zdrav izbor, već i promoviše umereniju ishranu tokom ostalih obroka. Gojaznost kod dece poslednjih decenija je ozbiljan problem, kao i sve veći broj mladih osoba koje oboljevaju od dijabetesa tip II ili razvijaju neki oblik kardio-vaskularnih oboljenja, a jedan od načina borbe protiv toga mogla bi biti promocija primerenije ishrane i izbor namirnica koji takvu ishranu propagira.

Prethodno Šta se čitalo prethodne nedelje - 03.12.2012.
Sledeće Krali Marko Ultra Trail – dan za pamćenje