Staze zdravlja na Košutnjaku


Košutnjak

Trčanje u prirodi, na nepoznatom terenu, u startu stvara određenu odbojnost. U pitanju je neka čudna mešavina urođenog straha od gubljenja, ili možda bolje reći želje da se uopšte i ne dođe u tu situaciju, i stečene, trkačima bliske potrebe da znaju tačno koliko su kilometara prešli, kojom brzinom se kreću, koliko imaju do cilja i da li su ispunili zacrtano planom treninga.

Košutnjak

Košutnjak je od ranog proleća do kasne jeseni prepun trkača, ali oni gotovo isključivo koriste trim stazu. Gutaju prašinu koju jedni drugima podižu, i guraju se dok se međusobno mimoilaze na uskom putu, a samo nekoliko desetina metara od njih nalaze se prelepe šumske staze koje vijugavo vode do samog srca nekadašnjeg dvorskog lovišta.

Ali saznanje da tako nešto postoji, čak i želja da se one ispitaju obično nije dovoljna da se preduzme neki konkretan korak. Ja sam imao tu sreću da poznajem osobe koje su me vodile tim stazama (hvala Slađana, Marija), koje su mi dale njihove orijentirske karte i pomogle mi da bolje upoznam Košutnjak, toliko da sada osećam potrebu da na neki način vratim to i drugima pokažem šta zapravo propuštaju.

Grubo gledano, Košutnjak je asfaltnim putem koji prolazi pored Hajdučke česme podeljen na dve velike celine, severnu i južnu. Obe su sa svih strana okružene putevima tako da je nemoguće izgubiti se, a opet same nisu ispresecane pa je trčanje u svakoj od njih bez dodira sa saobraćajem i veoma sigurno. Naravno, moguće je preći asfaltni put i trčati i u severnom i u južnom delu (sama ulica nije toliko prometna), ali to će biti tema nekog budućeg teksta.

Za sada želim da se držim severnog dela iz dva razloga. Prvo, jer je konfiguracija terena mnogo blaža u odnosu na južni i zbog toga je pogodniji za one koji se tek susreću sa trail trčanjem, i drugo, jer su staze dosta šire i mnogo je lakše pratiti ih.

U severnom delu nalaze se tri staze zdravlja dužina 1600m, 2400m i 3600m. U pitanju su kružne rute koje je moguće pratiti a da vas put ni u jednom trenutku ne odvede do asfalta. Pored njih postoji i veliki broj drugih staza i puteva koje je moguće kombinovati za vreme treninga, ali ove su proverene, uređene i izmerene.

Staze zdravlja na KošutnjakuKako biste koristili mapu koju vidite pred sobom, a koju je napravio Mrgud Pajko, orijentirac „Pobede“, na osnovu starih karti Košutnjaka, potrebno vam je najosnovnije poznavanje orijentacije. Na slici možete videti relativni položaj staza zdravlja u odnosu na trim stazu, odnosno kako da dođete do njih, a zatim je potrebno jednostavno pratiti iscrtanu rutu željene boje.

Ono što je potrebno da znate je da debela oker linija kojom je ograničena površina parka predstavlja asfaltni put, a da su šumske staze ucrtane crnom isprekidanom linijom po principu što je deblja linija to je staza šira i prohodnija. Pored toga mogu vam značiti braon linije kojima je prožeta karta a predstavljaju vertikalnu razliku od 5 metara između ucrtanih tačaka, kao i boje površina koje predstavljaju gustinu šume (belo – prohodna, što tamnija nijansa zelene to je manje prohodna). Razmera karte od 1:6000 odnosi se na velićinu papira A4 na kojem je treba odštampati, i u tom slučaju jedan centimetar razdaljine na karti predstavlja 60 metara u stvarnosti.

Trčanje sa kartom bez kompasa nije toliko komplikovan proces kao što bi se moglo pretpostaviti. Potrebno je samo pratiti svoju poziciju na karti i rotirati je tako da uvek prati stazu kojom se krećete. Na taj način ćete uvek imati relativan položaj objekata na mapi u odnosu na sebe i nećete imati problema sa gubljenjem. Ali čak i da do toga dođe, kao što sam već napomenuo, sa svih strana ste okruženi asfaltom kojim se možete brzo vratiti odakle ste krenuli. Uostalom, biće potrebno samo par puta da koristite mapu pre nego što naučite stazu i budete u stanju da trčite bez nje.

Imajući u vidu tekst objavljen pre nekoliko dana u kojem se govori o prednostima treniranja u prirodi u odnosu na gradsku sredinu, nikako ne treba propuštati priliku da što češće pobegnete daleko od saobraćaja i svoje treninge obavite okruženi zelenilom. U Beogradu za to postoji ograničen broj lokacija, a ne iskoristiti najveću, verovatno i najlepšu u celom gradu deluje kao nešto što bi trebalo pod hitno ispraviti. Nadam se da će ovaj tekst biti prvi korak u tom smeru.

Prethodno Četiri treninga na traci za snežne dane
Sledeće Kad voliš trčanje za sve (državne) pare