Šta mladi rade kako bi izgledali bolje?


Čovek se žalio svom prijatelju ekonomisti kako se plaši za svoje zdravlje zbog viška kilograma i zbog toga želi da smrša, i ovaj mu je za rođendan poklonio ne termin u teretani, ne kuvar sa receptima zdrave hrane, već karton Marlbora. Kada ga je zbunjeno pitao zašto mu je kupio cigarete kad ne puši, ekonomista mu je opušteno odgovorio: „Rekao si da želiš da smršaš? Naučno je dokazano da cigarete smanjuju apetit, izazivaju zavisnost tako da nećeš imati problem sa motivacijom koji bi imao prilikom vežbanja… tako da… mislim da je ovo najbolji poklon – trebalo bi da počneš da pušiš.“ „Ali nije u tome poenta, kakve veze ima to što neću umreti od srčanog udara ako sutra umrem od raka pluća?“ „Da, ali nisi to tražio, tražio si da smršaš. Ovo je najbolji, najbrži i najlakši način.“

trap

Ovo je naravno anegdota koju ekonomisti pričaju među sobom kako bi istakli apsurdnost fokusiranja na jedan faktor mnogo složenijeg problema koji može izazvati ozbiljnije posledice ukoliko se ne posmatra kao deo „velike slike“, ali nažalost, kako najnovija istraživanja pokazuju, ova anegdota bi uskoro mogla postati i realan faktor rizika po zdravlje, pogotovo mladih, sa kojim ćemo morati da se uhvatimo u koštac kako bismo došli do nekog rešenja.

U naučnom radu koji je još uvek u pripremi ali predstavlja do sada najbolji i najkonkretniji pristup ovoj temi, istraživanje među tinejdžerima srednjoškolskog uzrasta pokazalo je da veliki broj onih koji puše čini to, makar delimično, kao oblik kontrole težine – kako bi izgubili kilograme ili sprečili dodatno povećanje kilaže. Taj broj je izuzetno visok i iznosi 30% kod dečaka i čak 46% kod devojčica. Problem je još izraženiji kod onih koji za sebe smatraju da imaju višak kilograma.

Za razliku od tinejdžera, kod odraslih je ovaj procenat mnogo manji. Kod žena je on 2,7% a kod muškaraca samo 1%. To govori koliko slika o sopstvenom telu igra bitnu ulogu u životu mladih osoba i šta su sve spremni da urade kako bi tu sliku promenili ukoliko nije povoljna.

Problem je veći kod devojaka koje ne samo da više puše kako bi smršale, već i generalno imaju lošije mišljenje o sopstvenom izgledu. Iako procentualno manji broj devojaka spada u kategoriju „gojazno“ u odnosu na dečake (9,4% u odnosu na 14,9%), čak duplo više njih smatra za sebe da ima previše kilograma. Iako sama težina nije statistički značajan pokazatelj verovatnoće da se puši kako bi se izgubili kilogrami, percepcija te težine jeste (devojke koje za sebe misle da imaju višak kilograma ili da su gojazne imaju veće šanse da puše kako bi izgubile kilograme nego devojke koje za sebe smatraju da im je težina odgovarajuća). Ono što iznenađuje je i da visok procenat onih sa manjkom kilograma puši iz istog razloga – kako bi kontrolisalo težinu, bilo zato što veruje da tako ostaje mršavo, bilo jer je ubeđeno da bi se ugojilo ukoliko bi ostavilo cigarete.

Pušenje radi mršavljenja takođe je pokazatelj i verovatnoće upuštanja u druge rizične aktivnosti kako bi se izgubili kilogrami. Tinejdžeri koji puše kako bi smršali mnogo češće i povraćaju, koriste pilule za mršavljenje i laksative ili se izgladnjuju.

Sa druge strane, postoje i stvari koje ulivaju nadu. U odnosu na odrasle, tinejdžeri koji za sebe smatraju da imaju višak kilograma mnogo češće se bave nekom fizičkom aktivnošću (preko 80% u odnosu na 30%), jedu manje masnog (50% u odnosu na 20%) a više voća, povrća i salate (50% u odnosu na manje od 10%).

slims

Ono što predstavlja problem za predstavnike države i društva je to što povećanje cene cigareta ne bi u velikoj meri promenilo ove brojeve. Tražnja za cigaretama u ovom slučaju je vrlo neelastična, drugim rečima mladi daju veliki značaj svom izgledu, ne vide druge načine za gubitak kilograma kao podjednako lake i efikasne, a troškovi kupovine cigareta se obično prenose na druge osobe kao što su njihovi roditelji, tako da bi nastavili da kupuju cigarete i pored više cene. Autori ove studije navode da je potrebna promena percepcije veze između pušenja i gubitka apetita i mršavljenja u javnosti, ali i da se to ne može očekivati bez određenog otpora duvanske industrije koja ulaže ogromnu količinu novca u marketing kako bi se ta veza održala.

Ostaje nada da će neka buduća istraživanja ne samo otkriti problem za koji nismo bili ni svesni da uopšte postoji, već i ponuditi rešenja koja bi mogla biti primenjiva i efikasna. Do tada, za očekivati je da će reakcija države biti usporena i jako konzervativna, i da će dovoditi do rezultata koji se mogu smatrati ne samo neuspešnim već često i kontraproduktivnim.

Prethodno I rezultat najnepotrebnijeg istraživanja u istoriji nauke je...
Sledeće Šta mladi rade kako bi izgledali bolje, II deo