Šta biste sve uradili zarad dobrih rezultata?


Kip Liton snimljen kako trči u dukserici i trenerci sa pokrivenim brojem u Bostonu. Trku je završio u majici i šorcu.

Kada je kandidat za potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država ispred Republikanske partije Pol Rajan izašao pred novinare sa tvrdnjom da je istrčao maraton za ispod tri sata, a kasnije se ispostavilo da je njegovo stvarno vreme bilo preko četiri, bura koja se digla u javnosti nije mogla ni da se uporedi sa onom u trkačkim krugovima. Trkači, pogotovo maratonci, znaju koliko je truda potrebno uložiti kako bi se rezultat na trci popravio za samo jedan minut, i zato je svako ko je spreman da slaže o onome što je postigao ne samo varalica u njihovim očima, već i izdajnik nepisanog pravila da su vremena koja na stazi ostvarujemo svetinja. Nedavno je u časopisu Newyorker objavljen tekst o čoveku koji bi mogao da redefiniše šta zapravo znači varati i koji se motivi iza toga mogu kriti. Ovo je priča o Kipu Litonu koja me je zaintrigirala, fascinirala i šokirala, a zaključke ostavljam vama da ih sami donesete.

Kip Liton ulazi u cilj maratonaKada su u julu 2010. Kyle Strode i Mike Telling završili kao prvi odnosno drugi na Missoula maratonu u Montani u svojoj 40+ veteranskoj kategoriji, iznenadilo ih je to što se između njih u konačnim rezultatima našlo još jedno ime, ono Kipa Litona. Ni jedan ni drugi maratonac nisu ga se sećali sa starta ili nekog drugog dela trke, nisu trčali uz njega niti se borili za poziciju, ali opet, po rezultatima on je nekako uspeo da završi na drugoj poziciji sa vremenom ispod tri sata. Proveravajući rezultate organizator je otkrio da je Liton krenuo dva minuta kasnije u odnosu na startni pucanj i ostale elitne takmičare, ali je razlika između ukupnog vremena i čipovanog bila dovoljna da osvoji srebrnu medalju u svojoj kategoriji iako nije prestigao nijednog od pomenutih trkača. Moderna tehnologija omogućava da svaki takmičar pomoću čipa koji nosi zna stvarno vreme koje je proveo na trci s obzirom na to da na većim maratonima sporijim trkačima treba i po 45-60 minuta da uopšte pređu startnu liniju. Čip ujedno uz sudije služi i kao kontrolor regularnosti, pošto se prelaskom preko određenih strateški raspoređenih kontrolnih tačaka registruje prolazak i ostvareno vreme, čije nepostojanje obično vodi do diskvalifikacije. U ovom slučaju ništa slično nije zabeleženo tako da organizatoru nije preostalo ništa drugo osim da prizna rezultat Litonu koji je zbog obaveza trku morao da napusti pre ceromonije dodele medalja.

Za vreme trka duž staza je raspoređen veliki broj fotografa koji se trude da što bolje ovekoveče nastup svakog takmičara. Tražeći Litona među slikama nakon trke, Strodu je zapalo za oko da su jedine napravljene one prilikom prolaska kroz cilj ili u blizini cilja, a da ga nema ni na jednoj iz prvih četrdesetak kilometara. To ga je navelo da posveti malo više vremena Kipu Litonu i sazna nešto više o čoveku oko koga se podiglo dosta prašine u Montani.

Pretraga njegovog imena i rezultata odvela je do prezentacije male zubarske ordinacije u Mičigenu ali takođe i do sajta Worldrecordrun koji je Liton održavao i na kojem je beležio svoje uspehe. Ova dva sajta otkrivala su inspirativnu priču o čoveku koji je kasno u životu zarad zdravlja i bolje kondicije odlučio da napravi velike promene i transformiše sebe iz prosečnog sredovečnog muškarca u vrhunskog maratonca u svojoj starosnoj kategoriji. Među njegove uspehe ubraja se i učešće na čuvenom Bostonskom maratonu na kojem je uspeo da zabeleži vreme od 2:52. Sve u svemu u prethodnoj godini Liton je trčao u proseku maraton mesečno uspevajući da na svakom ostvari rezultat ispod tri sata. Ali sve to je imalo i mnogo dublju priču. Sajt Worldrecordrun otkrivao je razlog i motivaciju iza tolikih trka i dobrih vremena. Kip Liton je pokušavao da istrči po maraton ispod tri sata u svih 50 američkih država usput prikupljajući četvrt miliona dolara za borbu protiv cistične fibroze, urođene bolesti pluća od koje je njegov najmlađi sin bolovao.

Pregledavajući ostvarene rezultate, Strode je primetio šablon. Liton bi obično krenuo dva do pet minuta nakon elitnih takmičara iz svoje kategorije, što je protivno logici da se izbegne probijanje kroz gužvu, overavao bi sve kontrolne tačke ali često sa čudnim vremenima, tipa druga polovina trke brža od prve za celih 11 minuta, i ukoliko bi postojale fotografije sa trke, obično bi bile sa cilja, veoma retko sa starta, i nikada u sredini trke. Cela priča ostavljala je gorak ukus u ustima da su svi dobri rezultati, postignuti iz plemenitog cilja, ostvareni varanjem.

Pokušavajući da otkrije nešto više, Strode je poslao email direktoru trke u Zapadnom Vajomingu, jednom od maratona registrovanom na Litonovom sajtu, na kojem bi zbog malog broja učesnika bilo lako otkriti bilo kakvo varanje. Ubrzo je usledio odgovor od Richarda Rodrigueza da nisu prijavljene nikakve nepravilnosti i da će se javiti ukoliko mu nešto privuče pažnju. U tom trenutku cela priča dobija i nešto širu publiku otvaranjem teme na veoma popularnom trkačkom forumu sajta LetsRun. Razlog je nekoliko diskvalifikacija zbog čudnih rezultata koje su prosto izbrisane sa Litonovog sajta kao da nikada nije ni trčao te trke, kao i to da je na jednom retkom maratonu na kojem je uslikan i na startu i na cilju primećeno da nosi dva različita para patika.

Forum se uskoro usijao. Počele su da se pojavljuju nove priče o diskvalifikacijama, jedna od kojih je bila štafetna trka u kojoj je ceo njegov tim diskvalifikovan zbog Litonovog rezultata, ali i optužbe da su pojedini tekstovi koji su ga branili lično njegovi, pisani pod drugim imenom. U jesen 2010. Liton je nastupio na još četiri maratona, od kojih je na fotografijama sa jednog primećeno da nosi različitu opremu na cilju u odnosu na start, nakon čega mu je postavljen ultimatum da obori sajt Worldrecordrun ili rizikuje tekst u mičigenskom trkačkom časopisu. Na sve to se nadovezala informacija da račun za uplatu donacija za lečenje cistične fibroze na tom sajtu nije usmeren ka humanitarnoj organizaciji na koju se pozivao, i da je za šest godina, od 2004. toj organizaciji uplaćeno svega dvadesetak dolara. Sajt je zatvoren u roku od nekoliko dana.

Kip Liton (levo) snimljen kako trči u dukserici i trenerci sa pokrivenim brojem u Bostonu. Trku je završio u majici i šorcu.

Pitanje za druge trkače nije više bilo samo da li je varao, već i ako jeste – kako, i na koji način je uspeo da prevari sudije, druge trkače i tehnologiju postavljenu upravo da onemogući takvo ponašanje. I koliko daleko je sve to išlo i na šta je Liton sve bio spreman? Počela su da se pojavljuju nagađanja gde je sve bilo moguće preseći staze različitih maratona a opet overiti kontrolne tačke. Ali sve pod uslovom da ga niko ne primeti i da dobro poznaje trasu. Da li je imao saučesnike? Iznajmljivao kola i ostavljao ih na različitim mestima? Cela akcija se činila bizarno skupom i komplikovanom. Tada je otkriveno nešto što je čitavu ovu priču učinilo još neverovatnijom.

Forumaši su se fokusirali na maraton u Zapadnom Vajomingu na kojem po rečima direktora nije bilo nepravilnosti i koju je, činilo se, Liton dobio čisto u konkurenciji 29 drugih maratonaca. U pitanju je bila mala trka sa jednostavnom organizacijom sa koje je bilo nemoguće pronaći još nekog učesnika ili očevica. Nemoguće iz jednostavnog razloga jer je cela trka, lokacija, trasa i organizacija, bila izmišljena! Čak je i jednostavna internet prezentacija trke bila postavljena na istom serveru kao i prezentacija Litonove zubarske ordinacije i sajta Worldrecordrun. Drugim rečima, kada je Kyle Strode poslao pismo direktoru trke Richardu Rodriguezu raspitujući se za regularnost nastupa Kipa Litona, na pismo mu je odgovorio Liton lično! Ubrzo su otkrivene još dve takve fiktivne trke.

Za vreme celog ovog skandala Liton se držao dosta povučeno. Retko je odgovarao na poruke i email-ove, i to uvek negirajući da je ikada svesno prekršio ijedno pravilo na trci. Svoje diskvalifikacije pravdao je slučajnim razlozima, pogrešnim skretanjima ili nenamernim praćenjem trkača koji su sekli stazu, zamenu obuće i odeće dolaskom na start u opremi za trening, a za fiktivne trke je i dalje tvrdio da ih je regularno istrčao. Ostaje činjenica da je u Bostonu, na najstarijem, najprestižnijem i najbolje organizovanom maratonu u Americi, Kip Liton uspeo da trku započne u donjem delu trenerke i dukserici, presvuče se u toku trčanja, overi svaku kontrolnu tačku i završi sa vrhunskim rezultatom od 2:52:12 a da pritom ne izazove sumnju sudija i ni jednom ne skrene pažnju na sebe. Kako mu je to pošlo za rukom, postoji samo jedna osoba kojoj je to poznato – samom Kipu Litonu.

Prethodno Dan kada je sve izgledalo lepo
Sledeće Čaj + mleko = 0