Sindrom džogera


Sindrom džogera

Ukoliko ste trkač verovatno poznajete nekog klasičnog džogera – osobu koja već godinama redovno trči svojih 5-6 km dnevno, ne izgleda u posebno dobroj formi, nije brza niti agilna, ali svakoga jutra obuje patike i na stazi potroši 300-400 kalorija kako bi mogla pojesti dezert nakon obroka bez griže savesti. Ukoliko se dublje zagledate u džogera možete primetiti da verovatno ima i koje kilo viška, da ponekad deluje tromo i usporeno a da svaki pokušaj ubrzavanja za njega/ nju predstavlja nemali napor.

Sindrom džogera

Vratićemo se na klasičnog džogera malo kasnije ali prvo pričajmo o adaptaciji. Naše telo je fantastična mašina koja se veoma brzo prilagođava uslovima i okolnostima u kojima se nalazi. Kada nastane novi stimulans, kao recimo kada počnemo da treniramo, telo ubrzano radi kako bi se prilagodilo i smanjilo napor koji novi stimulans za nas predstavlja. Iz tog razloga u početku imamo fantastične rezultate čiji napredak polako usporava kako vreme prolazi, sve dok ne dođemo do „platoa“ kada napredak više nije moguć i počinje stagnacija.

Da bi napredovalo, telu je potrebna varijacija. Potrebno mu je da stalno izlazi iz zone komfora ili rizikuje da ostane zauvek u njoj.

Šta to znači za našeg džogera?

Znači da on postaje izuzetno efikasan da trči dužinu koju svakodnevno trči brzinom kojom svakodnevno trči (sa kilažom koju ima), ali sve izvan tog opsega može prestavljati ogroman napor. Ukoliko pokuša da istrči kraću distancu, verovatno neće biti mnogo brži. Ukoliko pokuša da trči duže, verovatno će brzo osetiti umor. On se specijalizovao za veoma usko polje treninga unutar koga se oseća komforno, a sve izvan toga može mu biti teško kao da je tek počeo sa trčanjem, a ne da to radi godinama.

Sigurno poznajete nekog džogera. Možda ste i sami džoger?

Mnogi trkači su iznenađeni kada pored trčanja počnu da treniraju još nešto kako brzo napreduju. U slučaju izuzetno popularnog cross-fit-a, veoma intenzivnog treninga koji pogađa celo telo, napredak može biti toliki da se osoba zapita ima li smisla trčati uopšte kada su rezultati u drugom sportu toliko bolji, i nije li bolje fokusirati se samo na njega.

Naravno, ne postoje prečice do uspeha. Ista količina treninga visokog intenziteta sigurno bi dala slične rezultate i u trčanju, ali nerealno je očekivati da sat vremena laganog džoginga bude ekvivalentno satu vremena intervalnog treninga.

Rešenje je, kao što je pomenuto, varijacija. Varijacija ali ne i haotičan trening. Ukoliko želite da napredujete kao trkač potrebno je da pokrijete sve oblike treninga – dužina, intervali, sprintevi, tempo, brda, lagani treninzi, odmor… Trening mora biti raznovrstan ali i uravnotežen i sistematičan. Sve manje od toga i rizikujete da zanemarite određeni aspekt koji vam automatski postaje mana i usporava vaš dalji napredak.

Odaberite program priprema koji odgovara vašim ciljevima i mogućnostima, trenirajte redovno, i rezultati neće izostati.

Prethodno BELhospice - trčanje na srce
Sledeće Uspomene...