Samoafirmacija i samopoštovanje


Moć pozitivnog razmišljanja - jedna od prvih i najkritikovanih knjiga o samopomoći

Dosta dugo bilo je opšteprihvaćeno stanovište da pozitivne rečenice upućene sebi promovišu samopouzdanje i samopoštovanje, te da autosugestijom ljudi koji nisu dovoljno uvereni u svoje kvalitete i mogućnosti mogu, ponavljajući ih kao mantru, razviti određenu sigurnost u sebe i osećati zadovoljstvo zbog toga. Štaviše, izgrađena je čitava industrija popularne psihologije zasnovana na ovome, nudeći jednostavna rešenja onima koji nisu zadovoljni svojim izgledom/uspehom/ljubavnim životom, uveravajući ih da se zapravo sve nalazi u njihovim rukama i da je pozitivan stav jedino što im je potrebno da u potpunosti preokrenu svoj život i počnu da se osećaju bolje.

Moć pozitivnog razmišljanja - jedna od prvih i najkritikovanih knjiga o samopomoći

Međutim, koliko je sve ovo zasnovano na činjenicama a koliko na jednom opšteprihvaćenom stavu koji ne mora obavezno biti istinit iako deluje logično. Ljudi se razlikuju međusobno i na različite načine reaguju na motivaciju, ohrabrenje, bodrenje, može li biti slučaj da nešto što kod određenih osoba izaziva pozitivne efekte zapravo sputava druge? Upravo ovo je bila pretpostavka istraživača sa instituta Waterloo čija studija je pokušala da ispita u kojoj meri su samoafirmativne rečenice štetne po osobu koja ih ponavlja.

Sprovedena anketa potvrdila je da većina ljudi ponavlja sebi samoafirmativne rečenice i veruje da one zaista imaju učinka, međutim istraživanje je pokazalo da kod osoba sa niskim samopoštovanjem one u stvari imaju obrnuti efekat i da im dalekosežno negativno utiču na raspoloženje i čine da se osećaju gore. Za razliku od njih, osobe sa visokim samopoštovanjem su pozitivno reagovale na pomenute rečenice, doduše ne u meri koja bi se mogla očekivati. Studija se završava zaključkom da dok pozitivne samoafirmativne rečenice mogu imati korist za neke ljude, imaju obrnuti efekat upravo za one kojima je korist od njih najpotrebnija.

Zbog čega dolazi do ovog efekta? U zavinosti od toga koji je naš nivo samopoštovanja različito reagujemo na sve što nam se dešava. Tako će osoba sa visokim nivoom koja dobije dobru ocenu na ispitu ili promociju na poslu smatrati kako je to zasluženo, dok će ona sa niskim verovati kako je to slučajnost i kako ne pokazuje njenu stvarnu vrednost. Zbog toga osobe sa niskim samopoštovanjem ponavljajući pozitivne samoafirmativne rečenice zapravo izazivaju u sebi negativnu reakciju koja je dovoljna da nulira eventualne pozitivne efekte. Ono što ta osoba oseća i ono što ponavlja su za nju dve različite stvari i ona u tome jednostavno ne uspeva da se pronađe.

Sve ovo je veoma bitno za vođenje zdravog i aktivnog života jer pokazuje da nije moguće napraviti prečice u sticanju dobrih navika i da pokušaji da se to učini mogu imati dalekosežne negativne posledice. Ukoliko želite da promenite svoj način ishrane, steknete disciplinu u vežbanju, otarasite se loših navika, ubeđivanje sebe da ste nešto što niste jednostavno neće biti dovoljno. To ne znači da ne treba biti optimističan, ali takođe je potrebno biti realan u pogledu sopstvenih pre svega mana, kako biste uspeli da ih ispravite, i kako biste se lakše vratili na pravi put ako se ikada desi da popustite pred iskušenjima. Ukoliko želite da jednoga dana budete zdrava i aktivna osoba, to ćete morati i postati, govoriti sebi da već jeste samo predstavlja prepreku na tom putu koji tek treba da pređete.

Prethodno Da li trčanje štiti pluća od zagađenog vazduha?
Sledeće Muzika i trčanje