Samo još danas… – zašto sa vežbanjem, dijetom i zdravim životom uvek krećemo od sutra?


Schindler's List

U istraživanju sprovedenom 1999. godine, grupi ljudi je ponuđen izbor od 24 filma od kojih je trebalo da odaberu tri koja će pogledati, prvi odmah, drugi nakon dva dana i treći dva dana nakon toga. Filmovi u pitanju mogli bi se grubo svrstati u dve kategorije, prvu – oni koji obećavaju da će biti zabavni i lagani – komedije, akcioni filmovi i blokbasteri, i drugu – ozbiljniji filmovi, drame sa teškom tematikom, koje zahtevaju od gledaoca izvesnu dozu emotivnog ulaganja. Jedan od filmova koji se našao na većini lista bila je „Šindlerova lista“, bez sumnje sjajan film, dobitnik mnogobrojnih nagrada, koji bi svako trebalo da odgleda, ali su ga ljudi retko birali za prvi, onaj koji će gledati te večeri. Štaviše, kada je eksperiment ponovljen, ovoga puta sa idejom da se odaberu tri filma koji će se gledati iste večeri jedan za drugim, „Šindlerova lista“ je imala trinaest puta manju šansu da bude na listi.

Schindler's ListRazlog zbog kojeg se ovo dešava je taj što je u ljudskoj prirodi da trenutna zadovoljstva uvek nadjačavaju ona u budućnosti, ma koliko ona buduća bila korisna za nas a trenutna banalna. Da, naravno da želim da odgledam „Šindlerovu listu“, ali trenutno sam previše umoran/pospan/rastrojen da bih joj posvetio pažnju koju zaslužuje, i zato ću danas odabrati „Masku“ ili „Brzinu“, a nju ostaviti za sledeći put kada budem bio spremniji. Jedini problem je to što ni sledeći put nećete biti spremni. I sledeći put kada budete bili pred sličnim izborom, odabraćete lakši film, a „Listu“ ostaviti nekom budućem sebi, koji će biti rasterećeniji, slobodniji, koncentrisaniji.

Ovaj proces odugovlačenja i odlaganja akcija zarad trenutnih zadovoljstava poznat je pod imenom prokrastinacija, i tema je kojom se psiholozi (a u skorije vreme i ekonomisti) bave decenijama. Ona je razlog zbog čega uvek od sutra počinjemo sa dijetom, ostavljamo pušenje i krećemo sa treningom, a kada sutra dođe radije bi ostali u krevetu jedući kolače uz kafu i prvu jutarnju cigaretu. Zbog prokrastinacije smo stvorili svoje drugo, buduće, bolje „ja“. Da, naravno da sam lenj, da mi se ne ustaje iz kreveta i ne radi, ali jednoga dana biću zdrav, vitak i bogat, samo… samo još danas…

Verovatno se pitate zašto se bavim ovom temom na trkačkom blogu, i zašto sam baš nju odabrao za prvi tekst u Novoj godini? Stvar je u tome da prvi januar tradicionalno smatramo datumom kada se sve briše i kreće ispočetka. Tada pogledamo u ogledalo i kažemo sebi: „Ovo je ta godina! Ovo je godina u kojoj ću smršati, u kojoj ću prestati da pijem i pušim, i početi da vežbam!“ I zbog toga se stvarno osetite bolje, sama ta odluka vas čini srećnijom i raspoloženijom osobom. Ali onda dodate – samo da prođe par dana Nove, pa Božić, pa Srpska, pa da bude malo toplije napolju… i dok ste trepnuli ponovo je 31. decembar a vi ste opet pred ogledalom pitajući se gde ste to pogrešili.

ProcrastinationU eksperimentu koji je jedan od mojih omiljenih autora, Den Arieli, sproveo na svom univerzitetu, podelio je studente u tri grupe po tome kada su svoja tri rada morali da predaju. Prva grupa je dobila fiksne datume – na kraju svake od tri nedelje, druga je mogla sama da odabere kada će ih predati ali ti datumi nisu mogli biti promenjeni, dok je treća grupa morala radove da preda poslednjeg dana predavanja. Iako bi bilo logično da treća grupa najbolje prođe jer je imala najviše vremena da odgovori na postavljene zadatke, zapravo je prošla najlošije. Najuspešnija je bila grupa sa fiksnim datumima određenim od strane profesora, dok su u grupi koja je mogla sama da bira datume, najbolje prošli oni koji su, znajući svoje slabosti, dali sebi dovoljno vremena da rade na svakom radu posebno, dok su oni koji su imali previše vere u sebe oborili prosek celokupne grupe.

Zašto je sve ovo bitno za mršavljenje, trčanje, ostavljanje pušenja ili šta god već želite da uradite ove godine? Bitno je jer ništa od toga nije odluka, to je proces. Svakoga dana suočavaćete se sa istim iskušenjima, bila ona lenjost, cigareta ili čokolada, i jedino na šta možete da računate je da se, ukoliko budete uporni, sa njima kako vreme prolazi lakše izborite. Ali da biste to uradili treba vam fiksni plan kojeg ćete se pridržavati (što se trkačkog dela tiče, tu mogu da vam pomognem), da budete svesni svojih slabosti kako bi sa njima lakše izašli na kraj, i možda najvažnije, da znate da rezultati zavise isključivo od vas, ne od nekog budućeg „ja“ za koga iskušenja, problemi i obaveze ne postoje.

I sada, kada ste ovo pročitali, moje pitanje vama je – želite li jedan slatkiš odmah, ili ćete se uzdržati i malo kasnije dobiti dva?

[youtube id=“QX_oy9614HQ“ width=“620″ height=“360″]

P.S. Pošto sam završio tekst setio sam se jedne anegdote iz knjige Dena Arielija iz koje bi mogli da se izvuku određeni zaključci bitni u borbi protiv prokrastinacije. Naime, kao mladić, Den je morao da prođe kroz niz medicinskih tretmana koji su bili veoma bolni ali takođe i jedini način da jednoga dana vodi zdrav i normalan život. Kako bi uspeo da natera sebe da nastavi sa njima, shvatio je da mora da nađe način da svoju dugoročnu nagradu (zdravlje) pretvori u kratkoročnu, koju bi odmah osetio, i to je postigao nagrađujući sebe dobrim filmom posle svakog tretmana. Filmovi su mu učinili jednu daleku i mutnu nagradu opipljivijom, a nešto slično može da uradi svako od nas, bilo da je ta nagrada zdravlje, kondicija ili dobra linija.

Prethodno 23 i po sata: Šta je ubedljivo najbolja stvar koju možemo da uradimo za naše zdravlje?
Sledeće Placebo efekat i kako ga na najbolji način iskoristiti