Koliko je vaše ostavljanje pušenja u interesu poslodavca?


Pušenje u poslovnom okruženju je mnogo veći tabu nego šezdesetih

Pre nekoliko godina u Srbiji je uvedena zabrana pušenja na javnim mestima, kao i u kancelarijskim prostorijama. Ali koliko se ona dobro (ne)sprovodi nije tema ovog članka. Tema je imaju li kompanije interes da možda odu korak dalje i da aktivno pruže pomoć svojim zaposlenima u procesu ostavljanja pušenja?

Pušenje u poslovnom okruženju je mnogo veći tabu nego šezdesetih

Zabrana koja je trenutno na snazi uvedena je u cilju zaštite onih zaposlenih koji ne koriste cigarete a koji i pored toga osećaju posledice pasivnog pušenja. To je sa druge strane nateralo pušače da potraže druge načine da nastave sa svojom navikom – da prave češće pauze ili napuštaju zgradu kako bi zapalili cigaretu. Nema sumnje da je zabrana doprinela stvaranju zdravije radne atmosfere a neugodnost izlaska verovatno i dovela do slabijeg pušenja, ali da li je to dovoljno?

Jedno istraživanje objavljeno u junu koje se bavilo cenom pušenja zaposlenih za privatno preduzeće u Sjedinjenim Američkim Državama navodi da na godišnjem nivou svaki pušač svog poslodavca košta $5.816 više u odnosu na nepušača. Više, ne ukupno. Dakle celokupan taj trošak nastao je kao posledica pušenja. Ovo je procena, naravno, ali procena zasnovana na dobrim statističkim podacima.

Najveći deo troškova, $3.077 tačnije, nastaje kao posledica neproduktivnosti odnosno pravljenja pauza u radu zbog pušenja. Pušači obično dnevno prave pet pauza za razliku od nepušača kod kojih se toleriše u proseku oko tri.

Drugi deo od $2.056 nastaje kao posledica većih troškova zdravstvene zaštite za pušače. Pušači obično imaju ozbiljnijih problema sa zdravljem, češće boluju od hroničnih bolesti kardiovaskularnih i organa za disanje, a neretko dolazi i do razvijanja karcinoma kao posledica pušenja.

Ostatku troškova uzrok je u dodatnom izostajanju sa posla. Pušači godišnje u proseku sa posla izostaju dva i po dana više nego nepušači. Po istraživačima, ova dva i po dodatna dana ne moraju značiti da bolest teže pogađa pušače, iako to nije isključeno, već da je sastavni deo bolesti, usled nemogućnosti pušenja, i efekat „skidanja“ usled zavisnosti od nikotina.

Sve navedeno moglo bi za posledicu imati to da poslodavci u budućnosti budu motivisani da se aktivnije uključe u proces pokušaja ostavljanja cigareta svojih zaposlenih, bilo davajući im motivaciju i podršku koja je neophodna, bilo direktnije, sponzorišući savetovališta ili stručnu pomoć koja bi im u tome pomogla. U praksi, ipak je mnogo verovatnije da će im prvi korak biti to da počnu mnogo češće da zapošljavaju nepušače.

Da li ste napisali to u CV-u, da ste nepušač? Možda to i ne bi bio loš potez…

Prethodno Kako izgleda trčati brda?
Sledeće Tempo Twist - za one koji od tempa traže više