Provo Halloween polumaraton – Noć veštica u trkačkim patikama


Costumes

HalloweenDve stvari bi se mogle reći za Amerikance… Zapravo, mnogo bi se stvari moglo reći za Amerikance, ali u vezi sa današnjom temom samo dve – da vole trčanje i da vole svoje praznike… Kao neko rođen u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka, ko je odrastao uz filmove i internet, ideja da ljudi nekada nisu kitili jelku za novu godinu, oblačili se u crveni kostim Deda Mraza i delili poklone najbližima mi je nezamisliva… Na isti način, slike velikih narandžastih izrezbarenih bundevi, porodičnih večera uz pečenu ćurku i vatrometa četvrtog jula bliske su mi iako im nikada nisam prisustvovao…

Takođe, ne treba dovoditi u sumnju uticaj američke kulture na popularizaciju trčanja u svetu, kao i izbijanja u prvi plan istrčanog maratona kao jednog od najvećih atletskih dostignuća koje rekreativac može da ostvari… Trčanje u Americi je izuzetno popularno, trke se održavaju praktično svakog dana i masovno su posećene… S obzirom na toliki broj učesnika, jasno je da su neke izgubile svoj takmičarski karakter i pretvorile se u proslavu rekreacije, zdravog života i dobrog provoda…

„Noć veštica“ je jedan od najpopularnijih američkih praznika… Čudna mešavina hrišćanske proslave Svih svetih (All Saints’ Day) i elemenata paganske simbolike promene godišnjih doba, pod uticajem mračne puritanske istorije s kraja XVII veka; vremenom je izgubila svoju okultnu crtu i postala svetkovina dece i njihovih roditelja, dan kada se simbolično oblače u kostime i idu od vrata do vrata dobijajući slatkiše… Već je postala tradicija da se tog dana održavaju tematske proslave, karnevali, maskenbali, a taj običaj nije zaobišao ni trčanje…

CostumesU Americi ali i širom sveta, jer, kao što sam rekao, uticaj američke kulture je nemerljiv, organizuje se veliki broj trka posvećen Noći veštica, bilo da su u pitanju trke u kostimima, u simboličnom okruženju, ili samo tradicionalno toga dana… Jedna koja je meni zapala za oko održava se u živopisnim planinskim predelima Jute…

Start Provo Halloween polumaratona, nalazi se četiri kilometara od Sandensa, sedišta najvećeg festivala nezavisnog filma na svetu, na preko 2.100 metara nadmorske visine. Od njega, staza vodi 21 kilometar nizbrdo do grada Provo, uz pad od oko 600 metara… Većim delom trči se asfaltnim putevima, u prvom delu staze regionalnim, zatvorenim za saobraćaj, pre nego što se pređe na stari autoput koji više nije u funkciji… U drugom delu, nešto posle trinaestog kilometra, prelazi se na stazu za pešake i bicikliste koja vodi do cilja u parku Ron Last… Više od tri hiljade trkača učestvovalo je 29. oktobra na trci koja se treću godinu za redom održava i koja je već postala drugi najveći polumaraton u Juti…

Mount TimpanogosBridalveil Falls

Takmičari su ohrabreni da trče u kostimima što je stimulisano dodelom nagrada za najbolje, tako da je trka postala pravi maskenbal na stazi… Ono što je mene ipak čudi je da je organizator svu pažnju usmerio na promociju polumaratona kao trke u kostimima, i potpuno zanemario nestvarnu lepotu mesta na kojem se održava, u toj meri da na zvaničnom sajtu nije bilo praktično ni jedne slike koja bi to mogla da dočara… Gornje fotografije su pogledi na vrh Timpanogos i vodopad Bridalveil pored kojih staza prolazi…

Za one kojima slike nisu dovoljne, postavljen je i video da dočara atmosferu prošlogodišnje trke i lepotu predela kojim se prolazi… Preporučujem da ga pogledate u HD rezoluciji…

[youtube id=“qxENdVwA01A“ width=“620″ height=“360″]

Prethodno Dragi dnevniče...
Sledeće Derartu Tulu - veliki povratak etiopske legende