Promocija trčanja?


Pre nekoliko dana na sajtu M@N! Magazina, izašao je intervju sa Ivanom Radenkovićem, trenerom i sportskim direktorom RRC Trčanje.rs, članak koji me je podjednako razočarao i iznervirao… Ivana lično poznajem i znam da je dobar trener i stručan da odgovori na svako pitanje vezano za trening, ishranu i vođenje zdravog života, i kako je novinarka u razgovoru sa njim uspela da napiše tako suvoparan i dosadan tekst o trčanju, verovatno je samo njoj poznato…

Jedan od razloga zbog kojih sam i započeo ovaj blog bila je želja da pokažem da trčanje može biti zanimljivo, zabavno, inspirativno, spiritualno; da nije samo mehanika, kretanje iz tačke A u tačku B, broj kalorija i tehnika doskoka, već i vreme koje provodimo sami sa svojim mislima, period kontemplacije i samospoznaje, da iz njega izlazimo detoksirani, i fiziološki i metaforički… Kako neko može da pogleda istu tu stvar i da ga zanima samo izgled patike i držanje tela, i pritom nazove tekst „Trčanje kao način života“, meni nimalo nije jasno…

U prvom delu članka Ivan je dotakao jednu veoma bitnu temu – u razvijenim zemljama se više trči – to je činjenica… Da li je to zato što imaju više slobodnog vremena i novca, ili jer je ljudima u razvijenim zemljama podignuta svest da više cene život koji vode i zdravlje koje im trening održava, nebitno je, bitno je da ovako posmatrano trčanje dobija jednu novu dimenziju – ono postaje merilo blagostanja, ekonomskog prosperiteta i životnog zadovoljstva jedne države – autor je tome posvetio jednu rečenicu, skočivši odmah na sledeće pitanje…

I to je zapravo bio najveći problem sa tekstom… Odaje utisak da je napisan bez koncepcije, da je dotakao previše tema i nijednoj nije posvećeno dovoljno pažnje, zapravo, kao da je cilj bio da se iznese što više dosadnih činjenica umesto da se ispriča neka svrsishodna priča sa sportskim trenerom – prednosti trčanja u odnosu na druge sportove, uticaj aktivnog života na zdravlje, kako se sport i ishrana dopunjuju… Napisati nešto što podseća na domaći zadatak osnovca koga ne zanima tematika i zaključiti ga pozivom na trčanje koji u kontekstu teksta zvuči usiljeno i veštački… čini se da je propuštena dobra prilika da se trčanje kao sport približi široj čitalačkoj populaciji i predstavi kao validan oblik rekreacije… Žao mi je što je Ivan u celoj priči bio statista jer ako se pročitaju samo njegovi odgovori između navodnika, ma koliko nepovezani u kontekstu teksta, zvuče sasvim smisleno i racionalno…

U trenutku u kojem se trčanje nalazi, svaki tekst, ma kakav bio, čini se boljim od nikakvog teksta, ali pitanje je momenta kada će to prestati da bude slučaj i postaviće se pitanje da li trčanju uopšte treba ovakva promocija i koji je smisao ovakvih članaka osim da opravdaju platu ljudima koji ih pišu…

Prethodno Zagrevanje pre trčanja - u teoriji i praksi
Sledeće 16. Dunavski polumaraton - Apatin, 23.10.2011.