Prelazak na bosonogo trčanje može dovesti do povreda koje se kasno primete


Uganuće članka jedno je od najčešćih sportskih povreda

U prošlosti smo dosta pričali o bosonogom trčanju, odnosno trčanju u minimalističkim patikama. Zajedničko za jedno i drugo je to da oni promovišu doskok na prednji deo stopala, što je mnogo prirodniji način koji odgovara našem evolutivnom nasleđu.

Međutim, to nije u potpunosti tačna rečenica. Minimalističke patike ne stimulišu zaista trčanje „na prstima“, one ga samo ne sputavaju. Kada trčite u klasičnim patikama koje su mnogo deblje na peti nego na prstima, čak i ukoliko imate ispravnu tehniku, stres od udara se delimično ili potpuno prenosi na petu (a sa nje i na koleno i kuk) jer je takva konstrukcija patike, da je mnogo teže ne udariti prvo petom prilikom doskoka.

Uganuće članka jedno je od najčešćih sportskih povreda

To je toliko čest slučaj da većina trkača razvija  pogrešnu tehniku. Kod nekih je ona mnogo manje izražena nego kod drugih, ali usporeni snimak obično pokaže da je to ipak slučaj. Zbog toga je promena tehnike i prelazak na tip patike koji je neće sputavati dug i složen proces, i obično se preporučuje postepen prelazak na patike sa sve manjim i manjim padom između pete i prstiju umesto naglog skoka na patike bez tog pada, ili čak u potpunosti bez apsorbujućeg dela đona.

U jednom tekstu pomenuto je da su određene kompanije za proizvodnju minimalističkih patika tužene za lažno reklamiranje jer bi se po njihovim reklamama dalo zaključiti da će vas one čuvati od povreda. Istina je da se veliki broj ljudi upravo povredi u njima jer nisu dovoljno spremni za prelazak. Problem je u tome što je te povrede mnogo teže primetiti pre nego što postanu ozbiljne, a uputstvo proizvođača za postepeni prelazak nije zasnovano na naučnim osnovama i nedovoljno je lagano.

Jedna studija otkrila je da se čak polovina onih koji pokušaju da pređu na minimalističke patike povredi. Studija je bila mala, samo 19 trkača koji su imali zadatak da pređu sa klasičnih patika na „Vibramke“ koje simuliraju bosonogo trčanje po uputstvima proizvođača tokom 10 nedelja, ali i pored toga čak 10 učesnika eksperimenta se povredilo, a dvoje od njih teže.

Problem je u tome što bosonogo trčanje ne prouzrokuje nikakve probleme, bar ne vidljive, u mekim tkivima kao što je recimo ahilova tetiva ili mišići i tetive skočnog zgloba. Sa druge strane, javljaju se povrede u samim kostima stopala koje nisu naviknute na trčanje bez apsorpcije koju pruža đon patike, ali je njih jako teško otkriti bez snimanja magntnom rezonancom.

Od 19 trkača iz studije kod 10 njih su primećene otekline koštane srži bar u jednoj kosti stopala u toj meri da je preporučeno mirovanje, dok je kod dva učesnika došlo i do frakture kostiju, kod jednog u peti a kod drugog u metatarzalnoj kosti. Za razliku od njih, u kontrolnoj grupi od 17 trkača samo kod jednog je došlo do povrede ovog tipa koja nije bila ozbiljnije prirode.

Da li ova studija pokazuje da je bosonogo trčanje i trčanje u minimalističkim patikama zapravo opasnije i rizičnije od onog u klasičnim patikama? Apsolutno ne, to nije bio zaključak ni istraživača koji su je vodili. Ona samo naglašava potrebu za boljim razumevanjem načina na koji bi trkači trebalo da se prilagode novom stilu trčanja, i posebno, da ih upozori da je za promenu potrebno vreme i da se svako srljanje oštro kažnjava.

Dobra tehnika donosi vam upravo zaštitu od povreda kostiju. Za razliku od debelog đona koji vam pruža dodatnu apsorpciju ali i prenosi udar na kolena i kukove, prouzrokujući povrede atipične za životinju koja je toliko prilagođena dugoprugaškom trčanju kao što je čovek, doskok na prednji deo stopala ublažava stres pomoću mišića i ligamenata, a vaše kosti vremenom postaju jače i izdržljivije. Jedino što je potrebno je biti taktičan i pokazati strpljenje, makar na nivou onog koje mora imati neko ko je za svoj sport odabrao trčanje na duge staze.

Prethodno Pilates vežbe za jačanje mišića "core-a"
Sledeće "Brdo... Bilo koje brdo..."