Pokrenuti se je bolje nego napredovati


Koliko je vežbanja potrebno kako bismo se osećali bolje?

Zvuči kao velika generalizacija ali na to bi se mogao svesti zaključak studije o vezi između mentalnog zdravlja i količine fizičke aktivnosti.

Koliko je vežbanja potrebno kako bismo se osećali bolje?

Ideja iza nje bila je otkriti koliko je sati vežbanja nedeljno optimalno kako bi se postigli najbolji mogući rezultati na „skali depresivnosti“, i rezultat je kriva u obliku latiničnog slova „U“ po kojoj i najmanja fizička aktivnost donosi velike dobiti u sferi mentalnog zdravlja, ali kako ulaganje u vežbanje dalje napreduje, dobiti su sve manje dotle dok ne počnu ići u negativnom smeru. Drugim rečima, što više vremena ulažete u trening, nakon određene tačke imaćete sve lošije i lošije rezultate.

U svemu ovome postoje dve dobre vesti. Prva je to što i minimum fizičke aktivnosti donosi odlične rezultate na polju mentalnog zdravlja. To znači da je i osnovni nivo aktivnosti dovoljan da se osećate bolje, pozitivnije i budete generalno raspoloženiji. Druga dobra vest je to što se trenutak kad fizička aktivnost počinje da donosi negativne rezultate nalazi dovoljno daleko da rekreativci ne moraju uopšte ni da razmišljaju da li će do njega doći.

Na grafikonu koji prati rezultate studije možete videti da je i dva sata treninga nedeljno, ili manje od 20 minuta dnevno dovoljno da skoro dosegnete maksimum koristi koji uopšte možete dostići vežbanjem. Taj maksimum se nalazi otprilike na pet časova treninga nedeljno a sve više od toga počinje negativno da utiče na njega. Po istraživačima, optimum se nalazi negde između 2.5 i 7.5 sati nedeljno. Sve iznad 7.5 časova može imati koristi u smislu fizičke spreme i kondicije, ali što se mentalnog zdravlja tiče, od tog trenutka počinje da uzima svoj danak.

Grafikon odnosa vežbanja i rezultata na "skali depresivnosti"Međutim, to što koristi opadaju sa svakim dodatnim časom posvećenim vežbanju ne znači da i u apsolutnom smislu trening ima negativne posledice. Da bi se to dogodilo potrebno je treningu posvetiti više od čak 25 sati treninga nedeljno, ili preko 3.5 sati dnevno. Kada vežbanje dostigne taj nivo, pojavljuju se posledice po mentalno zdravlje, odnosno trening negativnije utiče na naša osećanja, raspoloženje i nivo stresa nego što bi bilo u slučaju da uopšte ne vežbamo.

Kao što se može pretpostaviti, 3.5 sata vežbanja dnevno jako je daleko od rekreativnog bavljenja nekim sportom, i to je nivo na kojem profesionalni sportisti treba da razmisle da li rezultati koje ostvaruju zaslužuju nivo mentalnog napora i iscrpljenosti koji trening od njih iziskuje.

Sve navedeno tiče se zadovoljstva koji treningom postižemo, osećaja ispunjenosti, manjka stresa i slično, i ni na koji način ne govori o tome koje je optimalno vreme kako bi se postigli najbolji rezultati treninga. Oni koji žele i rezultate potrebno je da ulože vreme koje će se možda i kositi sa optimalnim dobijenim ovom studijom. Ali što se mentalnog zdravlja tiče, u to nema sumnje, između 20 minuta i sat vremena vežbanja dnevno idealno je kako biste od treninga dobili maksimum koristi.

Prethodno Kako da se zaštitite od bolesti nakon trke?
Sledeće What to Wear Tool - nova i unapređena verzija