Placebo efekat i kako ga na najbolji način iskoristiti


Placebo

1959. dr Leonard Kob, mladi hirurg iz Kalifornije, sproveo je zanimljiv opit među svojim pacijentima. Od kraja tridesetih godina prošlog veka, praksa u kardiologiji je bila da se kao jedna od mera pri lečenju angine pektoris sprovodi operacija kojom se na unutrašnjoj prsnoj arteriji vrši intervencija kako bi se povećao dotok krvi u srce. Čak devedeset procenata pacijenata na kojima je operacija izvršena izjavilo je da oseća olakšanje kao posledicu intervencije, ali doktor Kob je imao svoje rezerve. Sprovodeći dvostruko-slepi eksperiment, pri kojem je na polovini učesnika zaista izvršena operacija, dok je na drugoj polovini samo napravljen rez na grudima bez intervencije na arteriji, došao je do iznenađujućih i zaista šokantnih rezultata. Ispostavilo se da se procenat pacijenata koji su osetili olakšanje a na kojima je izvršena intervencija, nije razlikovao od onog iz kontrolne grupe. Drugim rečima, komplikovana operacija koja se već dve decenije sprovodila kao jedna od osnovnih mera u borbi protiv ove bolesti srca bila je de facto nepotrebna.

PlaceboKoncept placeba poznat je medicini vekovima, ali u užem smislu, onom kojem se danas koristi, ušao je u upotrebu dvadesetih godina prošlog veka, a svoje mesto obezbedio 1955. kada se u studiji „Moćni Placebo“ dr Henri Bičer pozvao na njega kao na neizostavni deo svih budućih kliničkih ispitivanja i testiranja jer je u proseku 35% pacijenata koji su ga primali u preko deset ogleda pokazalo vidljive znake oporavka. Placebo efekat je efekat poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenata koji se manifestuje u kontrolnoj grupi, onoj kojoj nije dat lek sa aktivnim sastojkom, prilikom ispitivanja nekog novog farmakološkog preparata, pri čemu su rezultati isti ili bolji nego u eksperimentalnoj grupi. Razlog nastanka placebo efekta nije u potpunosti objašnjen i veruje se da ima veze sa autosugestijom i uverenjem pacijenta da će mu od tretmana zaista biti bolje, ali stvarni mehanizam kojim dolazi do fizičkog olakšanja ili izlečenja još uvek je enigma. U najširem mogućem smislu, placebo efekat ušao je u popularnu kulturu i rečnik kao bilo koja akcija koja daje rezultate samo na osnovu toga što ih osoba očekuje.

Jedno istraživanje novijeg datuma sprovedeno na Harvardu bacilo je sumnju na sve što smo do skora verovali i znali o placebu. Naime, decenijama je preovlađivalo mišljenje da uspeh tretmana placebom direktno zavisi od toga da pacijent nije svestan da mu je placebo uopšte dat, odnosno da veruje da prima pravi lek, ali prof. Ted Kapčuk dokazao je da do placebo efekta dolazi i ukoliko pacijenti znaju da je lek koji dobijaju placebo. Grupa od 80 pacijenata sa stomačnim problemima podeljena je u dve grupe od kojih je prva dobijala lažni lek za koji je znala da je placebo (za koji im je rečeno da su klinička istraživanja pokazala da može da dovede do poboljšanja iako nema aktivnog sastojka), dok druga grupa nije dobijala nikakav tretman. Rezultati su nedvosmisleno pokazali da tretman placebom pokazuje veće efekte od nikakvog tretmana.

Hotel MaidZbog čega je sve ovo bitno? Bitno je jer pokazuje da se očekivani efekti mogu manifestovati samo iz razloga jer su upravo to – očekivani. U jednom ogledu sprovedenom 2006. u Bostonu, dr Elen Langer je delu grupe od 84 spremačice iz četiri hotela (sedam ukupno) saopštila da njihov dnevni posao obezbeđuje dovoljno vežbe da zadovolji sve smernice za zdrav i aktivan život. Ostatku spremačica iz preostala tri hotela nije saopšteno ništa. Nakon četiri nedelje upoređene su ove dve grupe žena i rezultat je bio da, dok u grupi koja nije čula za zdravstvene koristi od njihovog posla nije bilo promena, u prvoj grupi žene su izgubile u proseku po kilogram, pola procenta masnih naslaga i za deset posto im je spušten sistolički krvni pritisak. Za četiri nedelje, bez ikakve promene u režimu ishrane ili aktivnosti, samo zato što im je rečeno da čistim obavljanjem posla mogu očekivati rezultate!

Iz svega rečenog i napisanog vreme je da izvučete sopstvene zaključke. Hoće li vaša sledeća dijeta ili plan treninga doneti očekivane rezultate, zavisi samo od vas, odnosno od toga koliko verujete u to. I kad to kažem uopšte ne mislim na neki nju-ejdž, kvazi-spiritualni način koji je kod nas tako popularan. Mislim na nešto dokazano, izmereno i dokumentovano. Mozak je tako lako prevariti, dovoljno je da jedete iz manjeg tanjira, sa nepoznatim ljudima i delite obrok, ili sporije žvaćete i brže ćete se zasititi. Samo ostaje da odaberete sledeći cilj, pratite plan, ostanete samouvereni, a rezultati će sami doći. Srećno!

Prethodno Samo još danas... - zašto sa vežbanjem, dijetom i zdravim životom uvek krećemo od sutra?
Sledeće Danel Balendži i Taz - zašto je pas čovekov najbolji prijatelj