Outside Interactive – virtuelni trening na traci za trčanje


Trčanje na traci

Trčanje na traci nije za svakoga. Osim toga što pruža pomalo neprirodan osećaj na koji se treba navići, biti u zatvorenom, monotonom okruženju jednostavno nije nešto što ide ruku pod ruku sa ozbiljnim treninzima. Iz tog razloga većini trkača odlazak u teretanu ili korišćenje sopstvene trake predstavlja nešto za šta se odlučuju samo u slučaju nužde – ukoliko vremenski uslovi ne dozvoljavaju ili za trening na otvorenom nemaju dovoljno vremena. Pa ipak, trčati na traci nije nemoguće ukoliko uspete da nađete nešto da vam skrene pažnju i okupira misli. Prilikom priprema za prošlogodišnji Beogradski maraton, moja drugarica Ksenija istrčala je dužinu od trideset kilometara slušajući Sufjana Stevensa i pišući statuse na Fejsbuku o svom doživljaju.

U nameri da trkačima na traci pruži barem delimičan osećaj treninga na otvorenom, bostonska kompanija „Outside Interactive“ predstavila je svoj proizvod – program u kompletu sa DVD-jem, koji njihovim mušterijama pruža priliku da iz sopstvene sobe protrče trasom nekih od najegzotičnijih staza na svetu.

Ideja je da dok je na traci, trkač na monitoru ili televizoru, umesto regularnog programa koji bi inače gledao, posmatra snimak iz prvog lica napravljen na jednoj od nekoliko lokacija koje se nalaze u ponudi kompanije. Postoje dve opcije. Prva, nešto interaktivnija, meri tempo trkača na traci i u skladu sa njim prilagođava brzinu snimka, dok druga podrazumeva da se unapred odredi željeni tempo, i jednom podešena brzina snimka koji se emituje ostaje ista tokom čitavog treninga. Trkač takođe ima mogućnost da na zvučnicima čuje okruženje snimljeno prilikom pravljenja virtuelnog treninga ili da zvuk utiša i sluša muziku koju sam odabere.

Što se tiče trasa koje su trenutno u ponudi, one su, bar po meni, dosta nemaštovite. Osim Centralnog parka u Njujorku, sve ostalo su obične asfaltne staze, najčešće u samom Bostonu ili njegovoj okolini, premda je u najavi nekoliko zaista sjajnih lokacija – australijska divljina u zoru, polja pirinča na Baliju, i zalazak sunca na obalama Mauia. Ali ono zbog čega mi je ovaj vid treninga skrenuo pažnju nije to šta predstavlja, već ono šta bi mogao predstavljati u budućnosti…

Koliko smo daleko od trenutka kada će trake moći da se predprogramiraju da prate trasu određene trke – svaku uzbrdicu, svaki oštar spust? Zamislite maratonca koji se sprema za jednu tako specifičnu trku kao što je Boston, a u stanju je ne samo da virtuelno prošeta gradom, vidi svako skretanje, vizualizuje prolazak njegovim ulicama, već i da oseti kako je penjati se na 34 kilometru uz 600 metara dugačak uspon Heartbreak brda, poslednjeg od četiri u nizu nakon više od 26 kilometara blage nizbrdice. Ili zamislite da nemate para za avionsku kartu, smeštaj i startninu, a opet ste u mogućnosti da protrčite trasom Pariza, Njujorka, Londona, mostom koji spaja Evropu i Aziju u Istambulu, Kineskim zidom, putem kojim je Filipid nosio vesti o pobedi na Maratonu… Prošle godine jedan trkač je istrčao celi Njujorški maraton sa kamerom na glavi kako bi gledaocima mogao da prenese deo atmosfere i lični utisak sa trke, zamislite da ste u stanju da budete ne samo posmatrač, već i aktivni učesnik, svakoga dana, kad god poželite…

Naravno da ništa ne može da se poredi sa stvarnim doživljajem, vetrom koji se odbija od grudi i kamenjem koje pršti pod patikama, ali zamislite da imate mogućnost da dok napolju veje mećava i hladnije je nego u Sibiru, umesto da buljite u Fashion TV dok dva sata tabanate na traci, protrčite nepristupačnim stazama Katalonije u društvu svog omiljenog trkača…

[youtube id=“jRl0PjiPnyM“ width=“620″ height=“360″]

Prethodno Be a gunner. Be a runner. - humanitarna trka fudbalskog kluba Arsenal
Sledeće Ben Komen, trkač...