Olimpijsko srce


Oscar Pistorius

Oscar Pistorius ušao je u istoriju kao prva osoba sa obe amputirane noge koja se na Olimpijske igre kvalifikovala i na njima učestvovala u nekoj atletskoj disciplini. Ali daleko od toga da je jedina osoba sa hendikepom kojoj je to pošlo za rukom. Štaviše, neke od njih su imale veoma uspešne nastupe i čak i osvajale medalje za svoje zemlje. Ovo je priča o njima i nadljudskom naporu koji im je bio potreban da savladaju svoja ograničenja i nađu se na najvećoj sportskoj smotri na svetu.

George Eyser (SAD), gimnastika, 1904.

George Eyser

George Eyser bio je jedan od najzapaženijih sportista na Olimpijskim igrama u St. Louisu 1904. godine, na kojima je osvojio šest medalja u gimnastici – tri zlata, dva srebra i bronzu. Ono što ga je ipak izdvajalo od ostalih takmičara je to što je na igrama nastupao sa prostetičkim, drvenim pomagalom pošto je veći deo njegove leve noge morao biti amputiran nakon što ga je u mladosti pregazio voz.

Olivér Halassy (Mađarska) vaterpolo, 1928–1936

Olivér Halassy

Olivér Halassy bio je član mađarskog olimpijskog vaterpolo tima sa kojim je osvajao medalje na trima uzastopnim Olimpijskim igrama – srebro 1928. u Amsterdamu i dva zlata, 1932. u Los Anđelesu i 1936. u Berlinu. Njegova leva noga bila je amputirana ispod kolena nakon što je sa osam godina nezgodno pao prilikom uskakanja u tramvaj. Pored vaterpola bavio se i plivanjem i bio je prvak Evrope u disciplini 1500 metara slobodnim stilom – titula koju je osvojio samo nekoliko sati pošto je učestvovao u pobedi svog vaterpolo tima.

Lis Hartel (Danska), konjička dresura, 1952-1956

Lis Hartel

Lis Hartel je prva žena koja se takmičila protiv muškaraca u konjičkoj dresuri i osvojila dva srebra na olimpijskim igrama – 1952. u Helsinkiju i 1956. u Melburnu. To joj je pošlo za rukom iako je bila paralizovana ispod kolena kao posledica dečije paralize, i bila joj je potrebna pomoć pri penjanju i silasku sa konja. Imala je veliki uticaj na razvoj konjičkih sportova u svojoj rodnoj zemlji i jahanja kao oblika terapije.

Ildikó Rejtö (Mađarska), mačevanje (floret), 1960–1976

Ildikó Rejtö

Ildikó Rejtö je rođena gluva i trenirala je mačevanje od 15 godine tako što su joj treneri davali ceduljice sa uputstvima između borbi. Učestvovala je na pet Olimpijskih igara od 1960. do 1976., i osvojila sedam medalja – dve zlatne, tri srebrne i dve bronzane, i smatra se jednim od najboljih mačevalaca u istoriji sporta. Takmičila se aktivno sve do 1999. kada je osvojila svetsku titulu u mačevanju za veterane starije od 60 godina. S obzirom na to da se dva puta udavala u toku karijere, jedini je sportista koji je medalje na igrama osvajao pod tri različita imena.

Jeff Float (SAD), plivanje, 1984

Jeff Float

Jeff Float bio je kapiten reprezentacije SAD-a koja je na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu osvojila zlato u štafeti 4 x 200 m slobodnim stilom, usput oborivši rekord za čitavih pet sekundi. Float je kao beba od 13 meseci oboleo od meningitisa koji je jedva preživeo, i zbog kojeg je ostao gluv 90% na desno i 65% na levo uvo. Po sopstvenom priznanju, kada je izašao iz vode nakon svoje deonice trke, toliko je jaka buka bila domaće publike da je po prvi put u životu uspeo da čuje navijanje na jednom sportskom događaju. Na Svetskom prvenstvu za gluve 1977. osvojio je deset zlatnih medalja u deset disciplina što je do tada nezabeležen slučaj.

Neroli Fairhall (Novi Zeland), streličarstvo, 1984

Neroli Fairhall

Neroli Fairhall je prvi paraplegičar koji je uspeo da se plasira na jedne Olimpijske igre, i prvi sportista koji je nastupao na Paraolimpijskim igrama pre nastupa na Olimpijskim. Nakon motociklističke nesreće posle koje je ostala paralizovana ispod struka i koja joj je prekinula atletsku karijeru, prebacila se na streličarstvo i uspela da se plasira na igre 1984. u Los Anđelesu, na kojima je nastupala gađajući metu iz invalidskih kolica. Takmičenje je završila na 35. mestu.

Paola Fantato (Italija), streličarstvo, 1996

Paola Fantato

Paola Fantato je prvi sportista koji je iste godine nastupao i na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama, 1996. u Atlanti. Ostala je nepokretna nakon dečije paralize od koje je obolela sa osam godina, i takmičila se iz invalidskih kolica. U periodu od 1988. do 2004. nastupila je na pet uzastopnih Paraolimpijskih igara i osvojila pet zlata, jedno srebro i dve bronze.

Terence Parkin (Južnoafrička Republika), plivanje, 2000-2004

Terence Parkin

Terence Parkin je južnoafrički plivač koji se rodio u potpunosti bez čula sluha. Kako bi bio u mogućnosti da nastupa komunicirao je sa svojim trenerom pomoću znakovnog jezika a posebna strobna lampa bila je postavljena u bazenu kako bi mu dala znak za start kad i ostalim takmičarima. Na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine osvojio je srebro u disciplini 200 metara prsno. 2011. Parkin je spasio život dečaku od sedam godina izvukavši ga iz bazena u kojem je proveo tri minuta pod vodom nakon što mu se ruka zaglavila u odvodnom ventilu.

Marla Runyan (SAD), trčanje, 2004–2008

Marla Runyan (pored Olivere Jevtić)

Marla Runyan je američka atletičarka koja je nastupala na dvema Olimpijskim igrama, i to u dve različite discipline – 1500 metara i 5000 metara iako zakonski slepa – prvi atletičar koji je nastupio na igrama sa ovim hendikepom. 2004. u Atini zauzela je osmo mesto na 1500 m i bila najbolje plasirana američka trkačica u toj disciplini. Prethodno je učestvovala na Paraolimpijskim igrama 1992. i 1996. i na njima osvojila pet zlatnih medalja i jednu srebrnu. Runyan trenutno drži paraolimpijske rekorde na 100 m, 200 m, 400 m, 800 m, 1500 m, skoku u vis, skoku u dalj i pentatlonu u diviziji B3. Jedan je od retkih atletičara koji je podjednako uspešan na kratkim i dugim distancama, pored uspešnih nastupa na 1500 m i 5000 m, nastupala je i u maratonu, pobedivši na „Maratonu gradova blizanaca“ u Mineapolisu 2006. sa rezultatom 2:32:15.

Natalie du Toit (Južnoafrička Republika), plivanje, 2008

Natalie du Toit

Natalie du Toit je južnoafrička plivačica. Nakon što joj je kao tinejdžerki za malo izbegla kvalifikacija za Olimpijske igre u Sidneju, doživela je saobraćajnu nesreću kada ju je udario auto dok se vraćala sa treninga i leva noga joj je amputirana ispod kolena. 2004. na Paraolimpijskim igrama osvojila je pet zlata i jedno srebro, da bi konačno uspela da se kvalifikuje za Olimpijske igre u Pekingu 2008. U trci na 10 km zauzela je 16. mesto, a iste godine na Paraolimpijskim igrama osvojila je pet zlatnih medalja. Du Toit je jedini sportista koji je nosio zastavu svoje zemlje kako na Olimpijskim tako i na Paraolimpijskim igrama.

Natalia Partyka (Poljska), stoni tenis, 2008-2012

Natalia Partyka

Natalia Partyka je poljska stonoteniserka rođena bez desne šake i podlaktice. Uspela je da se plasira dva puta na Olimpijske igre, 2008. u Pekingu i 2012. u Londonu, a na Paraolimpijskim igrama 2008. osvojila je zlato u pojedinačnoj konkurenciji i srebro u ekipnoj, ponovivši uspeh iz Atine. Na Olimpijskim igrama u Londonu uspela je da se plasira među prve 32 takmičarke.

Im Dong-hyun (Južna Koreja), streličarstvo, 2004-2012

Im Dong-hyun

Im Dong-hyun poznat je po tome što je oborio prvi svetski rekord na Olimpijskim igrama u Londonu iako je zakonski slep. Pre toga nastupao je i u Atini 2004. i Pekingu 2008. i ukupno osvojio dva zlata i bronzu u ekipnom plasmanu. Najveći uspeh u karijeri mu je zlatna medalja u individualnoj konkurenciji na svetskom prvenstvu u streličarstvu iz 2007., a pored nje ima i dva srebra u individualnoj kao i tri zlata u ekipnoj konkurenciji.

Oscar Pistorius (Južna Afrika), trčanje, 2012

Oscar Pistorius

Već pomenuti Oscar Pistorius postao je prvi takmičar sa obe amputirane noge koji je uspeo da se plasira na Olimpijske igre, na kojima je nastupao u trci na 400 m i štafeti 4 x 400 m. U polufinalu štafetne trke došlo je do sudara kenijskog i južnoafričkog trkača pre predaje palice Pistoriusu tako da je južnoafrički tim nastupao u finalu nakon žalbe i zauzeo osmo od devet mesta. Od značajnijih uspeha izdvaja se srebro u štafeti 4 x 400 m sa svetskog prvenstva u Daeguu 2011., kao i četiri zlata i jedna bronza na Paraolimpijskim igrama 2004. i 2008. u disciplinama 100, 200 i 400 m.

Prethodno 15. avgusta u 5h
Sledeće Isplati li se uzimanje multivitamina?