Olimpijski duh


Manteo Mitchell na Olimpijskim igrama u Londonu

Za koga bi se moglo reći da je obeležio ovogodišnje Olimpijske igre? Usain Bolt koji je još jednom potvrdio svoju dominaciju u sprinterskim disciplinama osvojivši tri zlata? Mo Farah koji je pobedio u trkama na 5.000 i 10.000 metara, prekinuvši etiopijsku dominaciju sa prethodnih četiri igara? Michael Phelps sa četiri zlata i dva srebra? David Rudisha, prvi čovek koji je trčao 800 metara ispod 1:41? Šta kažete za nekoga ko nije doživeo to da odsluša himnu svoje zemlje na Olimpijskim igrama, ali koji je za nju rizikovao sve – svoje zdravlje, svoje buduće rezultate, svoju karijeru?

Manteo Mitchell na Olimpijskim igrama u Londonu

U četvrtak su reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država i Bahama ostvarile najbrža vremena u polufinalu jednih Olimpijskih igrara u disciplini štafeta 4 x 400 metara u istoriji, rezultat koji postaje još značajniji imajući u vidu da je jedan član štafete SAD-a svoju deonicu završio sa slomljenom nogom!

Nekoliko dana pre trke, Manteo Mitchell, koji je obezbedio mesto u štafeti 4 x 400 m na Olimpijskim igrama tako što je završio kao peti za vreme kvalifikacija američkog tima, nezgodno se okliznuo na stepenicama u olimpijskom selu ali tome nije pridavao preteranu važnost. „Pre tri dana penjao sam se uz stepenice i nekako sam promašio jedan stepenik i nezgodno nagazio. Prošao sam tretman i sve je bilo u redu. Trenirao sam i kada sam se zagrejao danas (dan trke, prim. ured.) osećao sam se stvarno dobro. Osećao sam kako bih mogao da idem ispod 44,5.“

Ali nakon starta stvari su krenule neplaniranim tokom, i povreda noge se ispostavila ozbiljnijom nego što se pretpostavljalo. „Počeo sam dosta sporo ali sam ubrzao, i kada sam došao do oznake za 100 m osetio sam se čudno. Pomislio sam kako se jednostavno ne osećam dobro. Čim sam napravio prvi korak nakon 200 m osetio sam kako se slomila. Čuo sam je. Čak sam ispustio i mali krik ali je publika bila toliko glasna da niste mogli to da čujete. Imao sam osećaj kao da mi je neko bukvalno prelomio nogu na pola.“

I umesto da prekine trčanje i odustane, Mitchell je nastavio dalje. „Znao sam da ukoliko uspem da završim jako i dalje možemo da nastavimo trku. Video sam Josha Mancea kako mi gestikulira da mu predam palicu i to me je podiglo. Nisam želeo da izneverim ta tri momka ili moj tim i jednostavno sam trčao na njoj. Sa svakim korakom postajalo je sve bolnije, ali već sam bio pred ciljem. Samo sam želeo da završim i uradim ono zbog čega sam i pozvan. Iako je trčanje individualan sport, imate tri momka koji zavise od vas, ceo svet koji vas posmatra. Ne želite da izneverite nikoga. Radio sam svoj posao.“

Snimak nakon trke pokazao je da je došlo do potpunog preloma lisne kosti, povreda zbog koje će Mitchell morati da pauzira između četiri i šest nedelja i zbog koje nije mogao da učestvuje u finalu u kojem je njegov tim izgubio zlato u dramatičnoj završnici nakon što je bahamski trkač Ramon Miller prestigao Mitchellovu zamenu, 33-godišnjeg Angeloa Taylora u poslednjoj krivini. To je bio prvi put od 1980. godine da tim SAD-a nije osvojio zlato u ovoj disciplini, i tek treći u istoriji igara. Ali dobra vest je da je Mitchell ipak dobio medalju za učešće u kvalifikacionoj trci, iako bi zlato verovatno bilo pravednija nagrada za ono što je učinio u polufinalu.

Manteo Mitchell predaje palicu u polufinalu štafete 4 x 400 m

Prečesto se dešava da se sportski rezultati stavljaju ispred onih ljudskih, da se pamti samo broj medalja, ne i kako se do njih došlo. Samo jedan dan nakon finala već se priča o fantastičnom rezultatu reprezentacije Bahama, a jedini podsetnik na to šta se desilo je zvezdica pored Mitchellovog imena – oznaka da je osvajač medalje iako nije nastupao u finalu i morao je da posmatra trku svog tima pored staze.

„Shvatam značaj (onoga što je uradio, prim. ured.), ali ne radi se o meni. Ne radi se o vama. Tako tim SAD-a funkcioniše. Većina ljudi koja spolja posmatra misli da je ovo individualan sport. Ali na kraju krajeva, mi smo ovde da služimo svojoj zemlji“, podvlači Manteo Mitchell – jedan od junaka Olimpijskih igara u Londonu 2012.

Prethodno Usain Bolt vs. Ostatak sveta
Sledeće 15. avgusta u 5h