Olimpijada 1936. – pobednici, poraženi i zaboravljeni


1936 Olympic Poster

1936 Olympic PosterOlimpijske igre u Berlinu 1936. godine predstavljale su jedan od najvažnijih momenata, ne samo u sportskoj, već i u svetskoj istoriji. „Nacistička olimpijada“, kako je neki danas nazivaju, bila je više politički događaj, osmišljen da pokaže snagu Hitlerovog Rajha i superiornost arijevske rase, nego proslava olimpijskog duha i pravih sportskih vrednosti…

Ali, iako se danas ovih igara sećaju pre svega po sjajnim pobedama Džesija Ovensa i drugih tamnoputih američkih atletičara pred očima Adolfa Hitlera, zaboravlja se da je svet tada bio veoma drugačije mesto za život, i da su neke stvari koje danas uzimamo zdravo za gotovo, kao što su sloboda, različitost i humanost, doživele katastrofalan poraz samo nekoliko godina kasnije…

Ovo je priča o svemu osim o sportu, o nepravdi opisanoj kroz sudbine četiri takmičara koje bi neki najradije zaboravili… Ovo je priča o Sam Stoller-u, Marty Glickman-u, Gretel Bergmann, Lilli Henoch, ali i svima ostalima koji to zaslužuju a o kojima se u sportskim i istorijskim emisijama nerado govori…

Sam Stoller i Marty Glickman

Glickman i Stoller

Sam Stoller i Marty Glickman bili su atletičari i jedini trkači američkog olimpijskog tima jevrejskog porekla na Olimpijadi u Berlinu…

Pre početka Olimpijskih igara postavljalo se pitanje bojkota. U Sjedinjenim Američkim Državama vodila se javna debata da li bi prisustvovanje igrama moglo da bude protumačeno kao podrška Nemačkoj anti-semitskoj ideologiji, i određen broj američkih takmičara jevrejskog porekla odlučio se za bojkot, dok su Stoller i Glickman pristali da učestvuju… Obojica su bili deo američke štafete na 4 x 100 metara…

Pa ipak, jutro pred trku održan je sastanak sa trenerom na kojem je objavljeno da su povučeni iz tima i da će ih u štafeti zameniti Jesse Owens i Ralph Metcalfe. Zvanično objašnjenje bilo je to da su Nemci sačuvali najbolje takmičare za štafetu kako bi je kao najodmorniji lako osvojili, ali pravi razlog odluke bio je taj da predsednik Olimpijskog komiteta SAD Avery Brundage nije želeo da osramoti Hitlera time što će Jevreji pred njim osvojiti zlato… Iako su u pripremnoj trci kojom se određivao redosled u štafeti završili kao prvi i drugi ispred Draper-a, njih dvojica su povučena dok je Draper dobio priliku u finalu… Štafeta SAD bila je obedljivo prva oborivši svetski rekord i napravivši više od deset metara prednosti u odnosu na drugoplasiranu Italiju i treću Nemačku, u čijoj postavi nije bilo iznenađenja…

Na dan trke u kojoj mu nije dozvoljeno da učestvuje i osvoji zlato, Sam Stoller je proslavio 21. rođendan…

Gretel Bergmann

Gretel BergmannGretel Bergmann je bivša nemačka atletičarka jevrejskog porekla koja je bila deo nemačkog olimpijskog tima na Olimpijadi u Berlinu… 1931., kao član Ulmer FV 1894, sa 1,51 metara postavila je nacionalni rekord Nemačke u skoku u vis. Po dolasku Nacista na vlast, zbog svog porekla bila je isključena iz kluba, nakon čega je roditelji šalju u Veliku Britaniju gde nastavlja da se uspešno bavi atletikom osvojivši šampionat Britanije skokom od 1,55 metara…

Suočeni sa kritikama iz inostranstva da uvrste makar nekog takmičara jevrejskog porekla u olimpijski tim, a i kako bi se prikazali liberalnijim i uklonili utisak institucionalizovanog anti-semitizma, vršeći pritisak na preostale članove njene familije u Nemačkoj i preteći im posledicama, nacistička vlast je primorava da se vrati i postane deo tima…

Iako je u junu 1936. izjednačila nemački rekord skokom od 1,60 metara, dve nedelje pre Olimpijskih igara rezultat joj se poništava i biva izbačena iz tima zbog „loše forme“. Koliko je bila bizarna želja organizatora da je kao Jevrejku odstrani vidi se i po tome da ju je na Olimpijadi zamenila Dora Ratjen, za koju se kasnije ispostavilo da je zapravo muškarac…

1937. Gretel uspeva da napusti Nemačku i ode u Ameriku gde nastavlja da se takmiči sve do izbijanja II svetskog rata… Tek 2009. godine ispravljena je nepravda i njen rekord iz 1936. je ponovo registrovan u Nemačkoj…

Lilli Henoch

Lilli HenochLilli Henoch je bila nemačka atletičarka jevrejskog porekla, vlasnica četiri svetska rekorda i desetostruka šampionka Nemačke u četiri različite discipline… U periodu od 1922. do 1926. obarala je dva puta svetski rekord u bacanju diska, kugle i štafeti 4 x 100 metara… Pored ovih disciplina u kojima je bila šampionka devet puta (kugla – 4, 4 x 100 m – 3, disk – 2), 1924. je to postala i u skoku u dalj… Bila je član i hokejaškog tima koji je osvojio šampionat Nemačke 1925.

Nakon dolaska Hitlera na vlast 1933., po novim rasnim zakonima, bila je prinuđena da se, kao i ostali sportisti jevrejskog porekla povuče iz svog kluba (Berlin Sports Club – BSC) i postane član isključivo jevrejskog Jüdischen Turn-und Sportclub 1905 za koji je igrala rukomet i bila trener… Zbog svog porekla nije joj dozvoljeno da učestvuje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.

U septembru 1942. godine Lilli je deportovana u okupiranu Letoniju gde je sa ostalim jevrejima iz geta ubijena mitraljeskom vatrom i sahranjena u masovnoj grobnici u šumi nedaleko od Rige…

Sličnu sudbinu za vreme II svetskog rata doživelo je još nekoliko vrhunskih sportista:

Oni koji se ne mogu setiti prošlosti, osuđeni su da je ponove…

George Santayana

Prethodno Stara planina - trčanje po krovu Srbije
Sledeće 9. Eko-Mačak polumaraton - izveštaj sa trke i još par razbacanih misli