Oktobar


Oktobar je važan mesec u mom životu. 1. oktobra 2007. probudio sam se i odlučio da tog dana ne zapalim cigaretu. Taj dan je prerastao u nedelju, nedelja u mesec, mesec u godinu, godina u šest i evo nas ponovo u oktobru, punih šest godina kako ne pušim.

Trčanje: FebruarNajsmešnije od svega je to što sam i zaboravio tu za mene važnu godišnjcu. Setio sam je se juče dok sam razmišljao o jednoj drugoj, dvogodišnjici ovog sajta koji je takođe nastao u oktobru. Ne verujem da on ima neku posebnu moć zbog čega važne prekretnice slavim upravo u njemu, to je više naša ljudska osobina da stvari predstavljamo tako kako bi im dali dublji smisao.

Nisam počeo da trčim u oktobru, počeo sam u februaru. Nisam ni speleologijom počeo da se bavim u oktobru, to se desilo u martu. Ali cigarete, ta prva kapisla, taj okidač od kojeg je krenulo sve, on je bio tada i zbog toga za mene oktobar ima posebno značenje. Oktobar mi predstavlja početak, mesec kada sam se oprostio od nekih loših osobina i prihvatio neke nove, kada sam se nekih starih navika odrekao zarad drugih zdravijih i boljih.

I onda se čovek zapita, ako je to toliko bitno, kako je moguće da zaboraviš? Nije to neplaćeni račun koji smetneš s uma u hrpi pisama dok te dve nedelje kasnije SMS poruka ne podseti da imaš još jedan dan pre nego što ti isključe telefon. Nije nešto što si ponovio milion puta kao što je zaključavanje vrata pa ti se milion i prvi slučajno desi da ti ostanu ključevi u bravi. To je odluka koja ti je promenila život, naterala te da se pogledaš u ogledalo i vidiš ne sebe već osobu koja želiš da postaneš. Kako toga da se ne setiš?

Speleologija: MartMislim da je to ljudski. Navikli smo da se okrenemo i pogledamo s vremena na vreme preko ramena da vidimo gde se nalazimo, ali nam prošli događaji često blokiraju pogled na put koji smo prešli. Previše je stvari iza nas – promene, nova interesovanja, aktivnosti, novi ljudi, male i velike pobede i porazi, ljubavi i rastanci koji su sa njima došli. Lakše nam je da gledamo dva-tri dana, ili nedelje, ili meseca u nazad nego šest ili šezdeset godina koliko je potrebno da pronađemo osobu koja smo nekada bili.

I zato mislim da je ljudima tako lako da napuste neke navike koje su teškom mukom sticali. Lako im je da ne odu na sledeći trening ako su već propustili prethodni. Da uzmu kolač više uz večeru da nagrade sebe za posao koji su završili. Da pokvare spavanje, da ne uče, da odlažu odluke, da lenčare…

Lako je sve to uraditi ako dozvoliš sebi da zaboraviš koliko je mučenja bilo potrebno uložiti da počneš da trčiš, da izgubiš onaj prvi kilogram, da legneš svake večeri ranije, da daš uslov, da istraješ u odluci, da se podigneš iz kreveta…

Penjanje: OktobarZbog toga smo uvek tako nemotivisani, što nam je teško da prihvatimo da ne možemo da spustimo vreme na polumaratonu sa 1:40:00 na 1:39:59, i zbog toga dozvolimo sebi da zaboravimo radost koju smo osećali kada smo završili prvu trku, prvi put oborili lični rekord, prvi put istrčali ispod dva sata. Sve te pobede nas guraju napred sve dalje i dalje, dok u jednom trenutku osoba koja je započela put ne izgleda kao obična tačka u daljini, a svi njeni uspesi kao prošlost koju smo odavno prerasli.

I zato volim oktobar. Što me svake godine podseti na tu osobu. Osobu koju volim, koja je odlučila da se promeni i istrajala u tome. I zato sam motivisan, da nastavim da treniram, da smršam, da učim. Da isprobavam nove stvari i guram sopstvene granice jer ne želim da razočaram tu osobu koja je uradila toliko toga. I svaki oktobar mi je kao rođendan. I osećam kako sve mogu i ništa mi ne predstavlja prepreku. I toplo mi je iznutra. I srećan sam.

Srećan i vama oktobar, ili koji god mesec da vi slavite…

Prethodno Kako je "Boston" promenio "Njujork"
Sledeće BELhospice vas poziva da učestvujete u akciji Ko je prvi?