Oktobar, mesec Ginisovih rekorda


Adam Campbell

Oktobar je mesec u kojem se odvija najveći broj maratona u jesenjem delu sezone, zato ne čudi što većina planira bar jednu trku na kojoj bi pojurila svoj najbolji rezultat i lični rekord. Međutim, ne dešava se često da se u jednom mesecu više puta „otvara“ Ginisova knjiga rekorda kako bi se u nju upisalo neko maratonsko ostvarenje. U oktobru, u razmaku od samo nedelju dana, to se desilo čak tri puta.

Ed Whitlock, najbrži maratonac stariji od 81 godineEd Whitlock ima 81 godinu ali ga to ne sprečava da i dalje ostvaruje vrhunske rezultate. Na nedavno završenom maratonu u Torontu, Ed je postavio svetski rekord za najbrže istrčani maraton u kategoriji preko 81 godine sa vremenom 3:30:26, spustivši ovo vreme za čitavih 16 minuta.

I kao da to samo po sebi nije dovoljno impresivno, ovaj uspeh postigao je pošto je celu prvu polovinu godine morao da propusti nakon što se okliznuo na zaleđenim stepenicama ispred svog doma i tom prilikom doživeo prelom rebra.

Edu, koji je krasio naslovnu stranu prvog ovogodišnjeg izdanja časopisa Distance Running, ovo nije prvi put da pomera granice za koje se mislilo da su zacementirane. Prošle godine na istoj trci postigao je vreme od 3:15:53 čime je postao apsolutni šampion i rekorder u kategoriji 80+. Čisto da uporedimo sa rezultatima koje postižu profesionalni atletičari u najboljim godinama i na vrhuncu forme, koristeći kalkulator za upoređivanje vremena različitih starosnih kategorija, Edov prošlogodišnji rezultat je ekvivalentan onom od 2:02:09 u seniorskoj konkurenciji, što je za skoro minut i po bolje od trenutno aktuelnog svetskog rekorda.

Samo dan ranije u Baltimoru, Keith Levasseur postao je prvi čovek koji je istrčao ceo maraton u papučama, tačnije „japankama“, i to u sjajnom vremenu od 2:46:58.

Keith Levasseur, najbrži maratonac u "japankama"Koliko su ljudi iz „Ginisa“ ovaj pokušaj ozbiljno shvatili govori i to koliko su pažnje posvetili i najsitnijim detaljima. Ukoliko bi se na primer desilo da mu jedna papuča spadne u toku trke, jedini način da mu priznaju rezultat bio bi ukoliko bi se vratio do mesta na kojem ju je izgubio, tamo je obuo i tek tada nastavio dalje. Samo u tom slučaju bilo bi prihvaćeno da je u japankama istrčao ceo maraton.

To se na svu sreću nije dogodilo ali daleko od toga da je trka prošla bez ikakvih problema. S obzirom na to da je najveća dužina koju je pre toga pretrčao u japankama bila 22km, počeli su da mu se javljaju žuljevi na mestima na kojima su papuče bile u kontaktu sa stopalom. Kako ne bi došao u situaciju da spadnu, tokom čitave trke morao je oštro da se dočekuje na nogu i tako ih namešta čim počnu da klize kako bi izbegao često zastajkivanje. Zbog tipa doskoka, debljine đona i načina na koji papuče stoje na nogama, delimično je morao da izmeni korak prilikom trčanja. Pošto mu zadnji deo papuče nije bio pričvršćen za nogu, nekoliko puta se desilo da mu peta sklizne prilikom doskoka, na svu sreću bez kontakta sa asfaltom. Sve ovo prouzrokovalo je neprijatnosti sa kojima se inače ne bi susreo tokom obične trke, ali to ga nije sprečilo da je završi čitavih 13 minuta brže nego što je planirao, i samo 8 minuta sporije od svog ličnog rekorda.

I dok je Keith trčao u opuštenoj varijanti, Adam Campbell je na maratonu u Viktoriji trčao u najutegnutijoj mogućoj – kompletnom odelu.

Adam Campbell, najbrži maratonac u odeluKao advokat, navikao je da na posao odlazi u sakou, pantalonama, košulji i kravati, kao i njegovi pradeda, deda i otac pre njega, koji su takođe bili advokati, ali za razliku od njih Adam ima i jedan hobi – bavljenje sportom. On je dvostruki duatlon šampion Kanade, 2006. je na maratonu u Viktoriji bio treći, a nedavno i drugi na planinskom ultramaratonu na planini Fudži u Japanu.

U slobodno vreme Adam voli da pomaže lokalnoj zajednici nudeći besplatno pravne usluge onima koji nisu u stanju da ih priušte. To ga je navelo da trčeći na maratonu sakuplja dobrotvorne priloge za organizaciju Access Pro Bono Society koja radi upravo to, a postoji li bolji način nego u „uniformi“ koju svakodnevno nosi na posao.

Po izuzetno toplom danu za ovo doba godine, u košulji i sakou zakopčanim do poslednjeg dugmeta i zategnutoj kravati, Adam ne samo da je oborio stari rekord za skoro sat vremena, nego je sa rezultatom 2:35:53  uspeo da zauzme i zavidno šesto mesto među atletičarima koji su za razliku od njega maraton na suncu trčali u šorcevima i kratkim majicama.

„Iako sam samoproklamovani ‘ozbiljan’ trkač, shvatam da je smisao sporta na kraju krajeva ipak dobra zabava, tako da sam tražio nesvakidašnji izazov. Šašavo je ali i jedinstveno. Ne može svako da kaže da je vlasnik svetskog rekorda“, izjavio je nakon trke Adam.

Prethodno Šta se čitalo prethodne nedelje - 22.10.2012.
Sledeće Dunavski polumaraton 2012 iz ugla pejsmejkera za 2h