Od vitkog do gojaznog i nazad


Kada je Drew Manning odlučio da smrša imao je oko 120 kilograma i obim struka od 122 centimetra. Mišići su mu bili toliko slabi da nije bio u stanju da uradi niti jedan pun sklek, i vežbao je sa kolena uz podsmeh drugih korisnika teretane. Međutim Manning nije bio neko ko radi za kompjuterom tokom dana, uživa u slatkišima i slobodno vreme provodi u krevetu gledajući TV, on je fitnes trener koji je ceo život proveo mišićav i zategnut, i kilograme je nabacio kako bi bolje razumeo potrebe, probleme i iskušenja svojih klijenata.

drew-manning

Drew je oduvek imao problema da se poveže sa osobama koje su kod njega dolazile po savet i smernice. Po rečima njegove supruge: „Pogledao bi nekoga ko je bio gojazan i rekao, ‘Mora da su stvarno lenji’.“

Bio sam uveren da ljudi koriste genetiku i slične izgovore kako bi sebe opravdali. Ili želiš da budeš zdrav ili to ne želiš.

Nakon još jednog u nizu neuspeha da odgovori na želje svojih klijenata i pomogne im da izgube kilograme, Manning je shvatio da nešto mora da se promeni u njegovom pristupu. Bilo je teško razumeti sve kroz šta oni prolaze ako sâm nisi kroz isto to prošao. Biti neko ko celoga života vežba, zdravo se hrani i kome je održavanje težine mačiji kašalj video je kao prepreku u svojoj karijeri jer mu je to otežavalo da se identifikuje sa osobama kojima je pomoć bila neophodna. I zato se odlučio na radikalan potez – prestao je da ide u teretanu, počeo da jede brzu, masnu i nezdravu hranu, puno slatkiša, grickalica i sokova, i svoje aktivnosti sveo na minimum.

Za oko šest meseci ugojio se skoro 35 kilograma, ali fizička promena nije bila ono što ga je od svega najviše iznenadilo. Postao je letargičan, prestao je da pomaže oko kućnih poslova a čak je izgubio i želju da provodi vreme u igri sa svojom dvogodišnjom ćerkicom. I ne samo to, izgubio je samopouzdanje i sigurnost. Stalno je ponavljao kako je debeo i odvratan, i pogađalo ga je kada bi primetio poglede ljudi u prodavnici koji su osuđivali njegov izbor hrane.

Nakon šest meseci bilo je vreme da se vrati u formu i pokuša da izgubi kilograme. Na tom putu suočio se sa tim da mu se traže slatkiši koje inače nikada u životu nije voleo, pa čak i to da dobija migrene zbog naglog ostavljanja sokova sa visokim procentom šećera. Velikim trudom i uz ogromnu želju, u sledećih šest meseci uspeo je da izgubi svaki od prethodno nabačenih kilograma…

Po rečima njegove supruge, iako danas izgleda isto to ne znači da se nije promenio. Cela akcija je učinila da ima mnogo više razumevanja za izazove sa kojima se drugi suočavaju, i na neki način ga je dodatno humanizovala.

Najbitnija stvar koju sam naučio je da nije sve stvar fizičkog izgleda. Ne radi se samo o planu ishrane i vežbanju i sličnim stvarima. Ključ je u mentalnim i emotivnim izazovima. Shvatio sam da su ti izazovi stvarni.

fit2fet2fit

Na osnovu iskustva iz ovog eksperimenta nastala je i knjiga Fit2Fat2Fit, u kojoj opisuje svoj put od samouverenog i mišićavog trenera do nesigurnog debeljka i nazad, kako mu je sve što je naučio pomoglo da postane bolji čovek, i kako može pomoći čitaocima da i oni sami pronađu u sebi snagu da izgledaju, žive i hrane se bolje.

Knjiga se po izlasku u prodaju našla na prestižnoj listi bestselera časopisa New York Times.

Prethodno Izveštaj: 24h Koprena
Sledeće "Uradi sam" saveti jednog ultramaratonca