O meni


Fotografija sa Trke Dedamrazeva u BeograduMoje ime je Ivan, i ja sam trkač… Za skoro četiri godine od kako sam obuo prve patike i istrčao na asfalt, trčanje mi je prešlo iz obaveze, preko navike u veliku ljubav i strast, toliko da ga danas smatram neodvojivim delom svoje ličnosti, poput tvrdoglavosti ili smisla za humor. Ono što je nekada bilo sredstvo za mršavljenje i ulazak u bolju kondiciju, danas je postalo cilj samo po sebi, a sâm proces trčanja smatram nagradom koliko i fantastičan osećaj posle napornog treninga, dobru liniju i samopouzdanje koje mi je donelo.

Iako volim da trčim sam na treningu i to vreme koristim da slušam knjige u audio formatu, na trkama je retko tako. Tada želim da sam u društvu, da držim tempo sporijima od sebe, pomognem nekome da završi svoju prvu trku ili obori lični rekord, i upijem tu jedinstvenu atmosferu koju trka sa sobom nosi. To mi je mnogo važnije od sopstvenih vremena, i zato ih često žrtvujem, u toj meri da i dalje ne znam koliko bih brzo mogao da istrčim pet kilometara, osam, deset.

Iako sam iz Beograda, član sam ARK Fruška Gora iz Novog Sada, gde sam svoje mesto našao među ljudima koji imaju sličan stav prema trčanju kao i ja, i u kojima sam prepoznao ljubav prema sportu, aktivnom životu i avanturi kao ni na jednom drugom mestu.

Cilj mi je da moje shvatanje trčanja prenesem na druge, da pokušam da im pokažem da se iza znoja, napora i žrtve krije mnogo više od dobrih rezultata, i da u jednom trenutku kada trkački pokret u Srbiji hvata zalet, svako od njih može postati pionir i inspiracija u svojoj okolini.