Neaktivnost i bol u leđima


Pešačenje je efikasan lek za bol u donjem delu leđa

Najčešći tretman za hronični bol koji se javlja u donjem delu leđa je niz specifičnih vežbi čiji je cilj da ojačaju mišiće ovog dela tela i na taj način pomognu da se pravilnim držanjem smanji pritisak na celokupno područje, ali najnovija studija sa univerziteta Tel-Aviv u Izraelu otkrila je da se i najobičnija šetnja pokazala podjednako efikasnom.

Pešačenje je efikasan lek za bol u donjem delu leđaUčesnici eksperimenta podeljeni su u dve grupe od kojih je prva imala zadatak da pešači dva puta nedeljno u periodu od šest nedelja, dok je druga radila set vežbi za jačanje donjeg dela leđa, takođe dva puta nedeljno u toku šest nedelja. Nakon završetka eksperimenta upoređeni su njihovi rezultati koji su merili između ostalog i izdržljivost mišića stomaka i leđa, i razlika između njih bila je zanemarljiva. Zaključak koji su istraživači izveli je da je redovna šetnja podjednako efikasna u smanjivanju hroničnog bola u mišićima donjeg dela leđa kao i set vežbi specifično napravljenih da ojača ovaj region.

Dobrovoljci su bili uglavnom neaktivne osobe, vezane za krevet ili one od kojih posao zahteva duge periode sedenja, tako da postoji pretpostavka da je bilo koji oblik vežbanja umerenog intenziteta dovoljan kako bi se ovaj problem izbegao, ali to ne mora obavezno biti slučaj.

2011. godine sedentaran životni stil je po prvi put uvršćen među faktore rizika po zdravlje čak i za pojedince koji redovno vežbaju, i to intenzivno – po 45 minuta, pet puta nedeljno. Drugim rečima, efekti neaktivnog, pre svega sedećeg života su teško promenljivi čak i za one koji dosta vremena posvećuju fizičkoj aktivnosti. Takvim osobama se preporučuje često ustajanje i prekidanje dužih perioda sedenja i neaktivnosti „nevežbanjem“, odnosno aktivnostima kao što je upravo šetnja, koja podrazumeva neko kretanje ali bez zamora koji izaziva trening. Imajući u vidu da je sedenje upravo i jedan od glavnih uzroka javljanja bola u leđima, očigledno je da je provođenje što više vremena na nogama pravi način da se on umanji i eliminiše.

Ispravna poza prilikom sedenjaDrugi način je naravno prevencija. Preovlađuje mišljenje da je pravilan način sedenja onaj pri kojem se trup nalazi pod uglom od 90 stepeni u odnosu na butine, međutim istraživanja pokazuju da bi taj ugao trebalo da bude mnogo veći, idealno 135 stepeni. Merenjem magnetnom rezonancom napora kojem su leđa izložena za vreme tri vrste sedenja, pognutom napred (sa uglom između trupa i butina od 70 stepeni), uspravnom (90 stepeni) i nagnutom nazad (135 stepeni), treća poza se pokazala daleko najmanje napornom. Pa ipak, zbog toga što telo ima običaj da sklizne sa stolice ukoliko je ugao prevelik, preporučuje se nešto manji ugao od oko 120 stepeni.

Ukoliko vas sledeći put nadređeni ili nastavnik/profesor zamoli da se ispravite u stolici, objasnite mu da imate dobre razloge da to ipak ne učinite.

Prethodno Kafica u Najkiju
Sledeće Pomaže li kompresiona oprema trkačima?