Nadia Ruiz – najmlađa devojka sa 100 istrčanih maratona


Nadia Ruiz je prelepa i prezgodna Amerikanka ekvadorskog porekla. Zaposlena je kao nastavnica biologije u srednjoj školi u Los Anđelesu a sebe opisuje kao zavisnika od vežbanja. Voli da putuje, da osvaja planinske vrhove, ali više od svega Nadia voli da trči. I to ozbiljno da trči. Sa 28 godina, Nadia je najmlađa devojka koja ima 100 istrčanih maratona iza sebe.

a1Sve je počelo kada je imala samo 14 godina i kada je odlučila da se okuša na toj distanci. Njen otac, ne želeći da joj zabrani da učestvuje a opet ni da je ostavi samu da trči, odlučio je da je prati i da zajedno prođu kroz cilj. Niko od njih nije imao više od desetak kilometara u nogama kada su se prijavili.

Već na dvadesetom kilometru primetio se nedostatak ozbiljnih priprema i Nadia je zaplakala od napora koji je osećala. Ali njen otac nije želeo da joj dozvoli da jednostavno odustane…

Rekao mi je „Možeš ti to, možeš ti to!“ Pomislila sam „Ne mogu da dozvolim da ga razočaram.“ Pravili smo pauze i pešačili. Završili smo za 4:05. Otac me je naučio koliko je važna velika mentalna snaga tog dana.

Nakon toga Nadia je trčala jedan maraton godišnje nekoliko godina. Tada je uvidela koliko je dobar trening zapravo bitna stvar i koliko joj olakšava učestvovanje na trkama. A onda su one počele da se množe…

Pošto je završila postdiplomske studije imala je vremena da više pažnje da pokloni maratonima. Prve godine je istrčala 5, pa 7, pa 10, i ubrzo je dostigla magičnu cifru od 50 maratona sa samo 25 godina.

Negde u tom periodu jedan njen poznanik istrčao je svoj 100. i Nadiu je počelo da okupira pitanje za koliko bi ona mogla da ostvari taj cilj. Odluka je pala da to uradi do tridesete.

Bio je to proizvoljan cilj, ali onda sam počela da gledam postoji li neki rekord i tako sam došla do Ginisove knjige rekorda i shvatila da bih trčanjem između 15 i 20 maratona godišnje veoma lako mogla da oborim rekord mnogo pre tridesete.

Sve sumnje koje je imala pretvorila je u motivaciju. Naučila sam nešto o sebi – kad god osetim da ne mogu da uradim nešto, svoju negativnost pokušavam da pretvorim u pozitivan stav.

a3

I tako je tri godine kasnije, 16. juna, sa svojim ocem, kao i na prvoj trci, Nadia po stoti put prošla kroz cilj maratona.

Bila je ovo jedna od njenih najsporijih trka, blizu pet sati, ali to ne znači da Nadia nema vatru u nogama. Lični rekord joj je 3:15 ostvaren ove godine, a fokusiranjem samo na trčanje (tri od njenih 100 maratona bili su u sklopu ironman-a), uz manji broj trka, veruje da bi lako mogla to vreme da spusti ispod 3 sata, što je za devojke fantastičan rezultat.

Pa ipak, trčanje joj najveću radost nije donelo preko vrhunskih rezultata i oborenih rekorda, već preko zdravog životnog stila koji je uspela da prenese na svoju porodicu i okruženje.

a2Što sam ja više radila, to je moja porodica više vežbala. To je pozitivan povratni sistem. Oni su meni pružali podršku, ali kako sam dostizala svoje ciljeve, i ja sam motivisala moju porodicu da živi zdravije.

Njeni otac, majka, brat, sestra i suprug – svi imaju završen maraton iza sebe. Ali Nadia ne želi da se zaustavi tu i misli da bi najbolji primer mogla da pruži upravo mladima sa kojima radi.

Moji roditelji su došli u Sjedinjene Američke Države iz Ekvadora nekoliko meseci pre mog rođenja. Sećam se vremena kada je u stanu nas četvoro spavalo na jednom dušeku. Marljivost mojih roditelja je zaslužna za to što su uspeli da izgrade dobar život za sebe i svoju porodicu.

Predajem u državnoj školi i mnogo dece misli da zbog toga što dolaze iz imigrantske ili siromašne porodice ne mogu sebi da postave visoke ciljeve. Želim da im pokažem da je sve moguće, bez obzira na to koje je njihovo poreklo.

Nadia za sebe ne kaže da je najmlađa devojka sa istrčanih 100 maratona već najmlađa „Latina“ (devojka latinoameričkog porekla). U moru pogrešnih uzora koje mladi iz imigrantskih porodica imaju, jedan ovakav primer ne samo da menja sliku o njima u američkoj javnosti, već i pokazuje da put marljivosti, discipline i upornosti može i te kako da bude nagrađen u društvu koje te osobine ume da ceni.

Prethodno Koliko najmanje možete trčati?
Sledeće 4. Noćni maraton u Novom Sadu - Izveštaj