Muzika i trčanje


Trčanje uz muziku

Grubo gledano postoje dve grupe trkača. Prva je ona koja voli da upije svaki momenat svog treninga. Da čuje koliko duboko diše, koncentriše se na svaki korak, prati i najmanji pokret svog tela… Sa druge strane ima onih kojima fokusiranje na ove stvari predstavlja smetnju i osećaju da je to nešto što ih sprečava da u potpunosti iskoriste svoj potencijal i na pravi način uživaju u trčanju, i zato pokušavaju da pronađu bilo šta što im može skrenuti pažnju sa toga. Nekad je u pitanju trčanje kroz prirodu tokom kojeg je moguće usmeriti pažnju od sebe na okolinu kojom se krećemo. Nekad je to trening u društvu tokom kojeg vreme u razgovoru mnogo brže prođe. Ali najčešće se dešava da stave slušalice u uši, puste omiljenu pesmu i u potpunosti se isključe iz sveta koji ih okružuje.

Trčanje uz muziku

Postoje pristalice i protivnici slušanja muzike za vreme treninga i trka, i svako od njih ima racionalne razloge zašto pripada jednom ili drugom taboru. Pobornici ističu da se, kontraintuitivno, na ovaj način bolje koncentrišu na sam trening, odnosno da im muzika skreće pažnju sa umora i napora koji ulažu, te da sprečava da im neki spoljašnji faktor skrene pažnju i dekoncentriše ih. Sa druge strane protivnici navode da na ovaj način isključen iz okoline trkač može predstavljati smetnju drugima ali i rizik za sebe jer ne može na pravi način da reaguje i izbegne opasnost ukoliko su mu čula ograničena. Ali postoji li naučna potpora iza svega ovoga? Postoji li konkretan, objektivan razlog za slušanje muzike za vreme treninga i korist za trkača koja je jasna i merljiva? Tokom godina veliki broj studija pokušao je da da odgovor na ovo pitanje.

U jednom eksperimentu koji je merio razliku između treniranja uz muziku i bez nje, trkači koji su trčali uz muziku imali su u proseku niži puls, niži krvni pritisak, manju količinu mlečne kiseline u mišićima i niži subjektivan osećaj napora. Jedan od načina na koji su ovo naučnici objasnili je da je muzika pomogla trkačima da se opuste i tako smanje mišićnu tenziju čime su poboljšali protok krvi kroz telo i uklanjanje viška nagomilane mlečne kiseline. Zaključak istraživanja nedvosmisleno je bio da muzika ima bitan psihobiološki uticaj na osobu koja trenira. Velika studija koja je pokušala da na jednom mestu sakupi sva istraživanja vezana za uticaj muzike na vežbanje pokazala je da muzika smanjuje percepciju napora za 10% za vreme treninga niskog i umerenog intenziteta, ali takođe i da ovaj efekat opada sa porastom intenziteta.

S obzirom na to da je uticaj muzike na trkače pokazan, postavilo se pitanje postoji li određeni tip muzike koji može biti najkorisniji. Ukoliko im je ostavljen izbor, eksperimentalno je pokazano da osoba teži da izabere muziku sa bržim tempom kako intenzitet treninga raste. Ovo je u skladu sa drugim istraživanjima koja su potvrdila da je glasna i brza muzika najbolji izbor za optimalan trening, premda su njeni pozitivni efekti primetniji kod početnika nego kod utreniranih sportista. Takođe, ukoliko uporedimo neutralnu muziku sa onom koju su subjekti sami izabrali, lični izbor proizvodi veće pozitivne efekte i bolja je preporuka, čak i u uslovima kada se vežba u grupi čiji članovi ne moraju obavezno imati isti muzički ukus.

Ali pozitivni efekti slušanja muzike ne odnose se samo na sam period treninga. S obzirom na to da na takmičenjima trkači i drugi sportisti ne mogu slušati muziku dok nastupaju, fokus istraživanja se prebacio na to da li i u kojoj meri muzika može osobu koja vežba bolje pripremiti za taj momenat i pomoći joj nakon njega da se što brže oporavi. Odgovor je i u ovom slučaju pozitivan. Zaključak jednog od njih je da zagrevanje uz muziku višestruko poboljšava pripremu sportiste za nastup i preporučuje se, pogotovo ukoliko su u pitanju jutarnja takmičenja na kojima je teže postići svoj maksimum. Na sličan način, slušanje odgovarajuće muzike nakon treninga povećava aktivnost, smanjuje nivo mlečne kiseline u mišićima i subjektivni osećaj napora, te se preporučuje kao bitan faktor za oporavak sportista.

Muzika predstavlja dobar način za skretanje pažnje sa uloženog napora

Ali pored svega ovoga ne treba zaboraviti da je muzika iznad svega dobra motivacija i može služiti za skretanje pažnje sa napornog treninga. U eksperimentu kojim se merio uticaj muzike za vreme trčanja na traci na veoma gojaznu decu, pokazalo se da su u poređenju sa trčanjem bez muzike ona ostvarila značajno bolje rezultate kada su imala nešto da im skreće pažnju. I taj efekat je bio izraženiji u ranoj fazi istraživanja u odnosu na kasniju što pokazuje da muzika može biti izuzetno korisna kao motivišući faktor za početnike da istraju sa treningom, pogotovo na samom početku kada im je svaka pomoć neophodna da steknu dobre navike.

Sve rečeno pokazuje da za muziku i te kako ima mesta u treningu, kako početnika i rekreativaca, tako i ozbiljnijih sportista. Međutim ne treba dozvoliti da zbog brojnih pozitivnih efekata ignorišemo rizike koje trčanje sa slušalicama može da predstavlja. Pored očiglednog da preglasno slušanje muzike može negativno uticati na sluh (preporuka je da ne treba slušati muziku preko slušalica duže od jednog sata dnevno i to na oko 60% jačine zvuka, u zavisnosti od modela), skretanje pažnje u urbanom okruženju može trkača izložiti brojnim opasnostima. Ukoliko ste osoba koja na trčanje ne izlazi bez slušalica, prvo i osnovno, budite oprezni i svesni rizika kojem se izlažete, smanjite jačinu tako da vam ne maskira zvuke iz okoline, i tek tada možete uživati u svim blagodetima koje vežbanje uz muziku sa sobom nosi.

Prethodno Samoafirmacija i samopoštovanje
Sledeće Merenje procenta telesne masti