Može li se mršaviti vežbanjem?


Koliko je zapravo vežbanje bitno za mršavljenje?

Nedavno je u Njujork Tajmsu izašao zanimljiv i intrigantan članak koji je podigao dosta prašine u naučnim i zdravstvenim krugovima, pogotovo onim čije je polje delovanja ishrana i fizička aktivnost. Razlog za to bio je zaključak do kojeg su autori došli na osnovu dve studije objavljene ove godine, a koje su upućivale na to da je velika većina onoga što znamo, ili mislimo da znamo, o načinu na koji telo troši energiju u toku dana, aktivnom životnom stilu, uticaju fizičke aktivnosti na metabolizam i mršavljenje, zasnovano na pretpostavkama, ne i na čvrstim dokazima.

Koliko je zapravo vežbanje bitno za mršavljenje?

Opšte je prihvaćeno da je način života glavni razlog za epidemiju gojaznosti u zapadnom svetu. Slaba aktivnost u kombinaciji sa nezdravim, visokokaloričnim načinom ishrane jednostavno predstavlja nešto sa čim naše telo nije naučilo da se izbori. Pretpostavka je da su naši preci koji su vodili aktivniji život i više se kretali u potrazi za hranom i skloništem bili vitkiji, mršaviji i u boljoj formi, i da je fizička aktivnost upravo ono što čini glavnu razliku između njih i nas danas. Da bi potvrdili ove pretpostavke, grupa naučnika se uputila u Tanzaniju, u primitivnu zajednicu plemena Hadza koja se još uvek bavi lovom i prikupljanjem plodova kako bi preživela.

Za jedanaest dana koliko su proveli u Tanzaniji, istraživači su merili dnevnu potrošnju energije članova plemena, potrošnju energije za vreme aktivnosti i u mirovanju, pređenu kilometražu, brzinu bazalnog metabolizma, kao i fizičke karakteristike kao što su težina ili procenat masti. Akcenat je bio na potrošnji energije kako bi se uporedio sa prosečnim pripadnikom zapadnog sveta, jer je ideja da će ona kod Hadzaa, zbog aktivnijeg načina života biti mnogo veća. I dok je istraživanje potvrdilo da su članovi plemena imali mnogo manji procenat masti i prelazili više kilometara u toku dana, totalna dnevna potrošnja energije nije se mnogo razlikovala između njih i ljudi sa zapada. Štaviše, bez obzira na fizičku aktivnost, potrošnja energije za vreme aktivnosti i u mirovanju kao i brzina bazalnog metabolizma bila je između njih gotovo ista, i jedini faktor od kojeg je zavisila bila je masa tela, preciznije masa tela bez masnih naslaga. To praktično znači da nivo fizičke aktivnosti ima zanemarljiv uticaj na brzinu metabolizma i dnevnu potrošnju energije, i dalje, s obzirom na vezu između mase tela i brzine metabolizma, da se mršavljenjem dodatno usporava metabolizam i da sa vremenom efekti dijeta imaju silaznu tendenciju.

Na ovaj zaključak nadovezala se druga studija za koju profesor Diana Thomas, vođa istraživanja, kaže: „Postoji očekivanje da ukoliko vežbate, vaš metabolizam neće usporiti i da će se čak i ubrzati.“ Po njenim rečima ovo je neosnovano. U jednoj od retkih studija koja je skrupulozno pratila vežbanje, unos hrane i brzinu metabolizma učesnika, brzina bazalnog metabolizma je opadala sa gubitkom kilograma i pored vežbanja svakoga dana. Kao rezultat ovoga, iako su sagorevali i po 500 kalorija po treningu, ukupna dnevna potrošnja bila je niža nego što bi bila da im je brzina metabolizma ostala nepromenjena, i gubili su manje kilograma od očekivanog.

Pleme Hadza, subjekti prve studije

Rezultati obe studije čini se da daju odgovor na pitanje zbog čega neke osobe ne gube kilograme vežbanjem, a neke ih čak i dobijaju – uticaj fizičke aktivnosti na mršavljenje je očigledno bio preuveličan. Istraživači iz prve studije zaključuju da nas „aktivan, „tradicionalni“ životni stil ne može zaštititi od gojaznosti ukoliko se ishrana promeni na način koji promoviše povećan unos kalorija.“ To praktično znači da će i oni najaktivniji među nama početi da dobijaju na kilaži ukoliko njihov način ishrane nije adekvatan i primeren pre svega mišićnoj masi, što se da zaključiti iz prvog primera.

Kako onda objasniti rezultate nekih studija koje pokazuju da vežbanje u kombinaciji sa dijetom značajno povećava njene efekte. Odgovor na ovo mogao bi, imajući sve rečeno u vidu, biti jednostavniji nego što se očekuje. Ukoliko je smanjeni unos kalorija putem ishrane glavni (jedini?) način za skidanje masnih naslaga, a vežbanje način da se održi ili poveća mišićna masa tela što, videli smo, održava, čak i ubrzava bazalni metabolizam i dnevnu potrošnju kalorija, to znači da će kombinacija ove dve aktivnosti biti efikasnija od same dijete tokom koje može, i obično dolazi do određenog gubitka mišićne mase. Na taj način vežbanje i fizička aktivnost ponovo, doduše posredno, postaju bitan faktor prilikom mršavljenja, i način da se ostvare najbolji rezultati i postignu maksimalni efekti dijete.

Prethodno Isplati li se uzimanje multivitamina?
Sledeće Recept za uspešnu trku