Može li letovanje zameniti visinske pripreme?


Može li trčanje na visokoj temperaturi uticati na performanse?

1996. godine objavljena je studija koja je definitivno potvrdila nešto što su trkači intuitivno znali decenijama – da trenirati na velikim nadmorskim visinama u mnogome poboljšava sportske rezultate. Tačnije, istraživanje je otkrilo da je najbolja kombinacija faktora živeti na velikoj nadmorskoj visini a trenirati na maloj, odnosno aklimatizacija na nadmorsku visinu veću od 2.500m dok se zadržava nivo i intenzitet treninga na niskoj (ispod 1.250m) koji ne bi bio moguć u uslovima razređenog vazduha. Ovo istraživanje je revolucionalizovalo način priprema vrhunskih sportista i dodatno objasnilo superiornost kenijskih i etiopijskih atletičara u dugoprugaškim takmičenjima.

Može li trčanje na visokoj temperaturi uticati na performanse?

Vodeći se pretpostavkama i metodama ove studije, grupa naučnika univerziteta Oregon pokušala je da primeni iste principe i na trening u tropskim uslovima. Ideja je da u uslovima visoke temperature telo mora da savlada određene prepreke kako bi normalno funkcionisalo, što za rezultat ima slične efekte kao život na velikim nadmorskim visinama. I dok je na velikim visinama razređen vazduh taj koji tera telo da proizvodi dodatne količine crvenih krvnih zrnaca i postane efikasnije u snabdevanju tela kiseonikom povećavajući snagu srčanog mišića i zapreminu krvi, nešto slično dešava se i u tropskim uslovima zbog temperature.

Kada je telo suočeno sa visokom temperaturom, primorano je da istovremeno snabdeva mišiće dovoljnom količinom kiseonika kako bi normalno funkcionisali, ali i da sprovede krv što bliže površini tela kako bi se izbeglo pregrevanje. Na isti način kao i život na velikim nadmorskim visinama, i život u tropskim uslovima primorava telo da se prilagodi, da poveća broj crvenih krvnih zrnaca i postane efikasnije.

Problem nastaje za vreme samog treninga. U studiji 1996. godine primećeno je da osobe koje su živele i trenirale na velikoj nadmorskoj visini, iako su imale bolje rezultate od onih koje su živele na maloj, i dalje su bile iza onih koje su živele na velikoj a trenirale na maloj. Razlog je to što je trening na velikoj nadmorskoj visini izuzetno naporan i sportista nije u stanju da trenira svojim punim potencijalom jer ga klimatski uslovi sprečavaju u tome. Iz toga je nastao takozvani „live high, train low“ (živi visoko, treniraj nisko) princip koji zagovara aklimatizaciju na uslove koji poboljšavaju efikasnost organizma, i treniranje u uslovima koji omogućavaju maksimalno iskorišćavanje potencijala. Taj princip naučnici su pokušali da ispitaju i u novoj studiji.

Učesnici eksperimenta, utrenirani biciklisti navikli na visok intenzitet treninga, podeljeni su u dve grupe. Kontrolna grupa sve svoje treninge obavljala je na temperaturi od 13 stepeni, dok je test grupa jutarnje, intenzivne obavljala na 13, a popodnevne, lagane na 40 stepeni kako bi se telo aklimatizovalo na toplotu. Nakon deset dana ponovljeni su testovi maksimalne aerobne snage (VO2max), brzine i laktatnog praga u hladnim i toplim uslovima, koji su obavljeni i pre početka studije, i rezultati su bili iznenađujuće jasni i konkretni.

Dok kontrolna grupa nije imala nikakve promene što se tiče rezultata i fizioloških karakteristika, test grupa ih je poboljšala za celih 5-8% u zavisnosti od toga u kojim uslovima su mereni. Aklimatizacija je povećala VO2max za 5% u hladnim i 8% u toplim uslovima, brzinu za 6%  i 8%, snagu na laktatnom pragu za po 5% u oba slučaja. Dodatno, aklimatizacija je podigla zapreminu krvi za oko 6,5% i maksimalnu snagu srca za 9,1% u toplim i 4,5% u hladnim uslovima.

Duguju li jamajčanski sprinteri svoje uspehe podneblju u kom su rođeni?

Jedan od vođa istraživanja, Christopher T. Minson, osvrćući se na rezultate studije, izjavio je: „Razlika koju vidimo između kontrolne i test grupe je razlika između pobede i 21. mesta na trci. Rezultati su bolji čak i od visinskih priprema, nešto su značajniji i kozistentniji.“ Ali da li to znači da će trening na visokoj temperaturi i vlažnosti proizvesti najbolje rezultate u takmičarskom delu sezone – ne obavezno, napominje Minson. „Problem je što da bi bili brži morate i trenirati brže. A kada je toplo, pogotovo toplo i vlažno, vaš se organizam usporava kako bi sprečio opasno pregrevanje tela. Rezultat je da jednostavno ne možete trenirati maksimalnom brzinom. Ali i dalje može postojati prednost. Postoji psihološka komponenta performanse, i oni koji jako treniraju vrelim i vlažnim danima moraju da savladaju mentalne barijere kako bi to postigli. Ta vrsta mentalne snage može se odraziti i na rezultat. Ali ipak, ukoliko zaista želite da ostvarite najviše dobiti, trebalo bi da radite većinu uobičajenih treninga napolju, a onda otići u hladnu teretanu i u njoj raditi treninge brzine.“

Ova studija ima potencijal da u bližoj budućnosti u potpunosti promeni pincipe na kojima se zasniva priprema sportista. Dodatno, delimično je u stanju da objasni i velike uspehe atletičara, pre svega sprintera iz karipskih zemalja poslednjih decenija. Na sličan način na koji su atletičari iz Etiopije i Kenije superiorni u svojim disciplinama, bila ona 800m, 5 i 10km ili maraton, za šta makar delimično moraju biti zahvalni velikoj nadmorskoj visini zemalja njihovog porekla, na isti način i sprinteri iz Jamajke svoje uspehe mogu dugovati klimi iz koje dolaze. Usain Bolt mogao se roditi bilo gde na svetu, ali možda se morao roditi baš na Jamajci da bi postao to što je postao – najbrži čovek na planeti.

Prethodno Koliko zapravo mršavimo?
Sledeće Kako odabrati dobrog mentora?