Mogu li nas pilule naterati da vežbamo?


Lance Armstrong, jedan od najboljih biciklista svih vremena, često je optuživan da je koristio epo da poboljša svoje performanse

Eritropoietin ili epo je hormon koji luči bubreg i koji ima funkciju da povećava broj crvenih krvnih zrnaca u krvi. Iz tog razloga on ima primenu prilikom lečenja anemije nakon hemoterapije ili nekog oblika otkazivanja bubrega, a funkcija koju u telu obavlja, da poboljšava dopremanje kiseonika do mišićnih ćelija, dovela je do toga da se počne koristiti i kao supstanca za poboljšanje performansi, te je kao takva zabranjena i stavljena na crnu listu Svetske Anti-doping Agencije (WADA). Međutim, do povećanja broja crvenih krvnih zrnaca dolazi samo ukoliko se epo daje u konstantnim, malim dozama. Ukoliko one pređu 2000 iu (internacionalnih jedinica – international units), epo dobija sasvim drugu ulogu, zaključak je švajcarskih istraživača.

Lance Armstrong, jedan od najboljih biciklista svih vremena, često je optuživan da je koristio epo da poboljša svoje performanse

U eksperimentu sprovedenim nad miševima u kojem su dve grupe dobijale visoku dozu epo-a (jedna je genetski modifikovana da proizvodi ljudski epo, druga je injekcijom dobijala svoju dozu), dok je jedna služila kao kontrolna i nije dobijala nikakav tretman, dve epo grupe su pokazale značajno više performanse u odnosu na kontrolnu, bez promena u broju krvnih zrnaca, nivou hemoglobina, zapremini krvi i kardiovaskularnim parametrima. Miševi koji su prolazili kroz tretman bili su jednostavno mnogo aktivniji od onih u kontrolnoj grupi – epo je kod njih povećao motivaciju da vežbaju bez negativnih posledica po telo.

Osim očiglednog zaključka da bi se lekovi koji u budućnosti nastanu na osnovama ovog istraživanja mogli koristiti u borbi protiv epidemije gojaznosti prisutne u razvijenim zemljama, i poboljšanja zdravstvenog stanja opšte populacije, postoje i druge, mnogo dublje, mnogo značajnije funkcije koje bi ovaj oblik tretmana mogao da obavlja. Naime već se pominje mogućnost primene na pacijentima koji se nalaze u procesu oporavka nakon bolesti, kako bi im pomogli da povrate svoju dobru formu i mišićnu masu na što prirodniji način (iako je diskutabilno koliko se nešto uslovljeno lekovima može smatrati prirodnim). Takođe, razmatra se i primena ove vrste lekova u tretmanu mentalno obolelih pacijenata, kod kojih je dokazano da fizička aktivnost pozitivno utiče na njihovo raspoloženje i ponašanje.

Sve u svemu, otvara se jedan potpuno nov pristup – da se fizička neaktivnost posmatra ne samo kao problem već i kao „oboljenje“ koje je moguće lečiti. Koliko je to dobro ili loše ostaje da se vidi, naravno da država ne bi smela da se meša u nečiju ličnu slobodu i odluku da ne trenira, ali poznajući težnju savremenog sveta za lakim rešenjima, čini se da neće proći mnogo pre nego što ogroman broj ljudi, umesto patika za mršavljenje i električnih pojaseva za stomak, počne da naručuje pilule koje im omogućavaju da lako i jednostavno prevaziđu lenjost i u sebi stvore želju da vežbaju.

Prethodno Rezultati i fotografije 3. Noćnog maratona
Sledeće Šta je bitnije - vrsta tečnosti ili njena temperatura?