Koliko zapravo znamo o svojim patikama za trčanje?


Ecco Biom, jedna od najskupljih patika za trčanje u serijskoj proizvodnji

U svom audio podkastu „Freakonomics Radio“, autori Stiven Levit i Stiven Dubner bavili su se pitanjem kako je moguće da u američkom fudbalu broj lakših, težih i fatalnih povreda iz godine u godinu raste iako naše razumevanje prirode njihovog nastanka i tehnologija koja se koristi pri pravljenju sportske opreme konstantno napreduje? U razgovoru sa bivšim sportistima, proizvođačima opreme, medicinskim radnicima i sl. došli su do zaključka da je oprema, odnosno osećaj sigurnosti koji ona pruža upravo jedan od glavnih razloga ove pojave. Analizirajući način na koji odbrambeni igrači napadaju svoje rivale, primetili su da je kaciga, koja je u sport uvedena iz razloga da zaštiti onoga koji je nosi, vremenom dobila sasvim drugu funkciju i postala oruđe za zaustavljanje protivnika. Na sličan način, u doba golorukog boksa, broj smrtnih slučajeva kao posledica borbe bio je minoran. Bokseri su izbegavali udarce u glavu i fokusirali se na telo jer je udarac u glavu jako bolan i lako može dovesti do lomljenja kostiju šake. Međutim, od uvođenja rukavica kako bi se sprečila jedna od najčešćih povreda u ovom sportu, broj smrtnih slučajeva je naglo skočio jer su udarci u glavu postali sastavni deo kako treninga tako i mečeva.

[youtube id=“4YnZweJW5z0″ width=“620″ height=“360″]

Za razliku od ova dva sporta, trčanje je relativno pitomo. U njemu nema protivnika samo drugih učesnika, a jedina borba koju trkač vodi je ona sa samim sobom i sopstvenim mogućnostima. Pa ipak, za jedan tako malo zahtevan sport, sportske povrede su postale gotovo sinonim za bavljenje njime. A logično bi bilo da ne bude tako – svako od nas ima patike prilagođene svom tipu stopala, doskoku i pronaciji, a treninzi i trke se u većini slučajeva odvijaju na glatkoj podlozi za koju se, iako je tvrđa od travnate, svake godine izbacuju novi modeli patika bolje prilagođeni apsorpciji udara, verovatno više nego u bilo kom drugom sportu. Najkijeva Lunarlite pena, Adidasova adiPRENE, Asiksov Gel, svi su proizvedeni da bi se broj povreda smanjio i eliminisao ali nije tako. Čitajući istraživanja u pripremi ovog teksta shvatio sam da je većina onoga što znamo o trkačkim patikama zapravo zasnovano na zabludama koje su se toliko dugo prenosile u „stručnim“ tekstovima da su konačno prihvaćene kao nešto što se podrazumeva i ne dovodi u pitanje.

Počnimo od onoga što znamo, odnosno što mislimo da znamo. Istraživanje sprovedeno 2008. imalo je za cilj da otkrije da li je praksa prepisivanja patika za trčanje na osnovu tipa stopala trkača (povećana apsorpcija (CT) – kontrola pokreta (MC)) zasnovana na prethodno objavljenom naučnom radu. Pretragom elektronskih baza podataka od kojih je najkompletnija imala podatke od 1806. godine, nije pronađeno ni jedno originalno istraživanje kojim bi se merio uticaj različitih tipova patika na povrede, performanse, rizik od osteoartritisa, nivo fizičke aktivnosti ili zdravlje i blagostanje. Štaviše, drugo istraživanje koje je ispitivalo karakteristike CT i MC patika došlo je do zaključka da, osim što CT pružaju bolju apsorpciju a MC bolju kontrolu pokreta, ne postoji bitna razlika između trkača različitih tipova stopala. Iako ovo deluje kontraintuitivno, jedna studija iz 2011. daje veoma prost odgovor zašto je tako.

Sportska povreda

Grupi od 81 trkačice (39 normalan, 30 umeren, 12 visok svod stopala) nasumično su date neutralne, patike za stabilnost i patike za kontrolu pokreta, i pratio se njihov napredak tokom trinaestonedeljnih priprema za polumaraton, ali pre svega broj treninga propušten kao posledica povreda. Rezultati koji nisu bili u skladu sa očekivanim – da će devojke u neodgovarajućim patikama zabeležiti više dana pauze, doveli su do zaključka da je praksa prepisivanja patika zasnovana na tipu stopala veoma falična i da može dovesti do povreda ukoliko se odabir zasniva samo na njoj a ne i na individualnoj mehanici pokreta svakog trkača. Do slične konstatacije dovela je i prethodno pomenuta studija.

Ali čak i da odaberemo odgovarajući tip patike za svoje potrebe, postoji ogroman broj modela različitih proizvođača čiji se raspon cene kreće od nekoliko desetina do nekoliko stotina dolara. Skuplje patike obično se opravdavaju novim tehnologijama i materijalima koji omogućavaju bolju apsorpciju udara, izdržljivost, dugotrajnost… Imajući to u vidu morao bi da postoji jasan pokazatelj da je to zaista slučaj i da njihova kupovina umanjuje verovatnoću povrede, ali nošenje skupljih modela zapravo povećava rizik za čak 123%. Ovoga puta problem nije u patici već u samom trkaču, odnosno u tome da, očekujući da mu viša cena i nove tehnologije pruže bolju zaštitu, podsvesno izlaže sebe većem riziku od povrede ponašajući se manje obazrivo za vreme trčanja u patikama nepoznatih karakteristika. Ali i da eliminišemo ovaj faktor, eksperimenti na patikama u različitom cenovnom rangu pokazuju da jeftiniji modeli pružaju istu, ako ne i bolju apsorpciju udara, dok je osećaj komfora individualna stvar, nezavisan od marke, modela i cene patike. I još jedna stvar, patike koje inicijalno imaju bolju apsorpciju, što je često slučaj sa skupim modelima, nakon određenog vremena i pređenih kilometara pokazuju veću degradaciju svojih karakteristika nego u suprotnom slučaju.

Ecco Biom, jedna od najskupljih patika za trčanje u serijskoj proizvodnji

Koliko su patike sa debelim đonom bolje ili lošije od minimalnih, u to za sada neću ulaziti. Istina je da su naši preci trčali bosonogi ali je takođe istina i da nisu trčali po asfaltu i betonu. Tendencija poslednjih par godina je negde između ova dva ekstrema – proizvodnja patike sa manjom razlikom debljine đona između pete i prednjeg dela stopala kako bi se manje stimulisao doskok na zadnji deo stopala što je jedan od glavnih razloga šoka prilikom udara i lošije ekonomije trčanja, ali dok ne prođe dovoljno vremena da istraživanja koja se sprovode daju neka praktična rešenja i zaključke, ovo će ipak morati da ostane otvorena tema.

Na kraju, jedina preporuka koju mogu dati je da pre odabira patika budete svesni svog tipa pronacije i činjenice da on ne mora biti uslovljen tipom stopala, da ne verujete previše reklamama i onome što one obećavaju, da subjektivni saveti u vezi sa udobnošću nemaju nikakvu praktičnu korist i da ako kupujete skuplje modele znate da vas oni neće sačuvati od povreda ništa bolje od jeftinijih. I naravno, ako čitate tekst, pogotovo anonimnog izvora, proverite da li je zasnovan na nekom ozbiljnom naučnom radu ili ne, jer čak i zdravorazumski pristup može imati negativne posledice po vas ukoliko niste svesni svih faktora koji mogu imati uticaj na vaše zdravlje.

Prethodno Ne videti šumu od drveća
Sledeće Lily Embury - uzor i inspiracija