Koliko je organska hrana zapravo zdravija?


Deo supermarketa rezervisan za organsku hranu

Na pitanje zašto biraju organsku u odnosu na hranu proizvedenu primenom modernih tehnologija i hemijskih dodataka, većina čiji je ona izbor daje odgovor da je zdravija i da sadrži manje štetnih elemenata u poređenju. Tokom godina veliki broj ispitivanja pokušao je da dođe do dokaza koji bi tu teoriju ili potvrdili ili oborili, ali oni nikada nisu bili nedvosmisleni.

Deo supermarketa rezervisan za organsku hranu

Jedan od razloga zbog kojeg je tako je jer je pokazana velika uslovljenost rezultata u zavisnosti od toga ko je naručio istraživanja. Zamislimo primer dve stočne farme, u Americi (industrijska) i na Novom Zelandu (organska). Primer zapravo i nije toliko fiktivan jer je bio predmet jedne studije, ali malo ćemo ga proširiti.

Pristalice organske hrane mogu farmi 1 zameriti što svoju stoku hrani kukuruzom čijim uzgojom i korišćenjem pesticida truje i uništava zemljište. Farma 1 odgovara da je organski način uzgoja stoke loš jer se ispašom oslobađa mnogo veća količina metana nego u industrijskom uzgoju što povećava efekat staklene bašte. Farma 2 na to može reći da industrijski uzgoj zahteva više energije i potrošene struje, fosilnih goriva i sl. od organskog, dok farma 1 odgovara da farma 2 daje mnogo manji prinos po jedinici uložene energije. Farmu 2 je moguće optužiti da organski način uzgoja zahteva veće površine što može dovesti do menjanja sredine i ekosistema, na šta ona odgovara da kada bi se nivo produktivnosti industrijske proizvodnje u zemljama u razvoju podigao na nivo oganske u razvijenim, za tim ne bi bilo potrebe.

Ovakvih primera ima beskonačno i ni malo nisu produktivni jer ne doprinose rešenju i nekom zaključku zasnovanom na činjenicama iza kojeg bi svi mogli stati. Zbog toga je sprovedena studija koja je pokušala da sve ove rezultate spoji u jedan rad i iz njih izvuče određene korisne i što je bitnije, neoborive zaključke. I moram reći, čini mi se da će pristalice organske hrane imati mnogo većih problema sa njom.

Pregled 17 studija sprovedenih nad ljudima i 223 studije koje su ispitivale hranljivost i nivo zagađenja organske i industrijske hrane pokazao je da između dve ne postoje bitne razlike, bar ne one koje bi bile klinički relevantne.

Organska hrana generalno nije bila hranljivija, niti je industrijska predstavljala veći rizik po zdravlje. U stvari, jedina bitna razlika bila je u nivou fosfora koji je u organskoj bio nešto veći, ali iz toga se ne mogu izvući ozbiljniji zaključci jer je deficit fosfora u organizmu izuzetno retka pojava. Osim njega, primećena je i nešto veća količina fenola u poljoprivrednim proizvodima i omega-3 masnih kiselina u mleku i piletini.

Sa zdravstvene strane, postoji veća verovatnoća da industrijska hrana sadrži u sebi neki oblik pesticida (38% u odnosu na 7%), ali je njihova količina premala da u telu dostigne nivo koji bi mogao biti toksičan. Takođe, nije postojalo razlike u bakterijskoj zagađenosti između industrijskih i organskih poljoprivrednih proizvoda. Zaraženost piletine i svinjetine bila je visoka ali nevezana za način uzgoja, i jedina bitna razlika je u tome što je u industrijskoj hrani bila veća šansa za prisustvo bakterija otpornih na antibiotike (45% u odnosu na 21%).

Šta sve ovo znači i da li predstavlja razlog za promenu načina ishrane? Ne obavezno po rečima Liz Applegate, stručnjaka za nutricionizam časopisa Runner’s World i direktora katedre za sportsku ishranu univerziteta Kalifornija.

„Svi bi trebalo da jedemo više voća i povrća, bilo da su uzgajani konvencionalno ili organski. Neki ljudi prave izbor na osnovu cene ili koristi za okolinu. Da li je organska jagoda ukusnija od obične? Ponekad da, ponekad ne. To nije nepromenljivo i nije crno-belo. Ali to ne negira blagodeti odabira organske hrane po okolinu. I kako se podloga sve više i više poboljšava kroz organsku proizvodnju, možda ćemo početi da primećujemo i promene u hranljivosti organske hrane.“

Prethodno Awesome 80's Run
Sledeće Kako vežbe snage utiču na brzinu trčanja