Koliko brzo Usain Bolt zaista može trčati?


Usain Bolt

Niko ne zna koje su stvarne mogućnosti Usaina Bolta. Sva dosadašnja predviđanja pokazala su se kao netačna a on sam je uspeo da trči brže i od onoga što su naučnici na univerzitetu Stanford izračunali da je za njega biološki moguće! To znači da se svi sadašnji modeli zasnivaju više na pretpostavkama nego na naučnim činjenicama, ali jedan matematičar, John D. Barrow, došao je do zaključka da bi neverovatni Jamajčanin mogao drastično poboljšati svoj aktuelni svetski rekord – i to bez ikakvog dodatnog treninga.

Prvi faktor na koji prethodne studije nisu obratile pažnju je njegova reakcija na startni pucanj. Ovde treba napraviti razliku između brzine starta, koja je za Bolta zbog njegove visine i građe nešto sporija i na koju ne može mnogo uticati, i vremena koje prođe između znaka za start i njegove reakcije u čemu ima prostora za napredak.

Usain Bolt

Naime, Bolt ima jednu od najsporijih reakcija na znak za start od svih elitnih sprintera. U finalu Olimpijskih igara u Pekingu u kojem je istrčao svetski rekord od 9,683 s, njegova reakcija iznosila je 0,165 s, što je bila druga najgora na toj trci. U Berlinu u kojem je istrčao novi od 9,572 s bila je treća najgora. Očigledno da je ovo nešto na čemu bi Bolt mogao najviše da dobije. Ukoliko bi uspeo da se približi svojim rivalima i svede reakciju na sjajnih 0,12 s, samim tim bi uspeo da spusti svetski rekord na 9,55. A ukoliko bi mu pošlo za rukom da je spusti na dozvoljeni minimum od 0,1 s, što je najbrža fizički moguća reakcija trkača, novi svetski rekord bi mogao da iznosi 9,53 s. Sve brže od 0,1 s smatra se da nije reakcija već anticipacija i po novim pravilima znači automatsku diskvalifikaciju, što je Bolt već doživeo u Daeguu.

Druga stvar koja bi mu mogla pomoći jeste vetar. Prema aktuelnim pravilima, najveća dozvoljena brzina vetra da bi se rezultat računao, ne sme preći 2 m/s. Ali s obzirom na to da samo jedan instrument meri tu brzinu, greška može iznositi čak 0,2-0,5 m/s. Čak i da zanemarimo to, Boltovi rezultati u Berlinu odnosno Pekingu, postavljeni su uz vetar od 0,9 m/s tj. bez vetra, tako da bi u idealnim uslovima svetski rekord (iz Berlina) mogao da spusti za dodatnih 0,05 s.

I konačno, treći faktor koji bi mogao da pomogne Boltu je nadmorska visina. Odnosno, da budemo precizniji, gustina i otpor vazduha. Kada su 1968. godine Olimpijske igre održane u Meksiko Sitiju na 2240 m.n.v., zbog razređenog vazduha svi takmičari u disciplinama od 800 m naviše imali su velikih problema sa aklimatizacijom. Na tim trkama, oni koji potiču iz zemalja sa velikom nadmorskom visinom, pre svega Afrikanci, imali su ogromnu prednost nad konkurentima i uspeli su da na svakoj osvoje zlato. Ali i njihova vremena bila su daleko od onih postgnutih u nižim predelima jer je apsorpcija kiseonika smanjena za čak 10-15%. Međutim u sprinterskim kategorijama, od 100 do 400 m, razređeni vazduh se manifestovao na drugi način, kroz manji otpor trkačima, i u tim disciplinama su postizana sjajna vremena. Procenjuje se da je korist koju sprinteri na 100 m imaju zbog razređenog vazduha oko 0,03 s na svakih 1000 m.n.v., ali to je i maksimum koji Bolt može očekivati jer se na višim nadmorskim visinama rezultati ne priznaju.

Karakteristična poza nakon pobede

Sve pomenuto znači da bi, ukoliko bi se uslovi savršeno poklopili, Usain svoj rekord iz Berlina mogao da spusti na 9,55 na 1000 m nadmorske visine, 9,50 uz maksimalnu dozvoljenu brzinu vetra i 9,47 uz bolju reakciju na startu (9,45 uz idealnu). Ovo samo pokazuje da smo još uvek daleko od nekog „maksimuma“ koji sprinteri mogu ostvariti i da postoji mnogo prostora za napredak i dalju progresiju svetskog rekorda. Neki napominju da njegova reakcija na startu, iako slabija od konkurentske, ne predstavlja tako loš rezultat, kao i da njeno spuštanje ipak zahteva određeni trening što je u suprotnosti sa originalnom pretpostavkom, ali ovde se govori o hipotetičkim situacijama i ne bi se trebalo toliko vezivati za semantiku već za suštinu teksta.

Za kraj autor navodi i jednu zanimljivost – da Bolt zapravo više i nije najbrži čovek na svetu! Njegov zemljak Yohan Blake istrčao je drugi najbrži rezultat na svetu na 200 m od 19.26 s ali uz neverovatno sporu startnu reakciju od 0,269 s. Ne računajući nju, stvarno vreme za koje je prešao 200 m iznosilo je 18,99 s u odnosu na Boltovih 19,06 s, tako da će njihov duel na Olimpijskim igrama u Londonu predstavljati pravu poslasticu za sve ljubitelje atletike i trčanja.

Prethodno BELhospice tim - Kako izgleda trčati za još nekoga na Beogradskom maratonu
Sledeće Dobro jutro...