Koji faktor najnegativnije utiče na dužinu života?


Vreme provedeno ispred televizora dobro je merilo generalne neaktivnosti i sedentarnog načina života

Koja je navika koju možete prekinuti a koja će imati najdramatičniji efekat na vaše zdravlje i dužinu života? Da li je u pitanju pušenje ili izbacivanje visokokalorične hrane iz vaše ishrane? Ne. Po autorima članka objavljenog u New York Times-u, tačan odgovor je – vreme provedeno ispred TV-a.

Vreme provedeno ispred televizora dobro je merilo generalne neaktivnosti i sedentarnog načina života

Tačnije, nije u pitanju samo vreme potrošeno na omiljene emisije, filmove i serije, ali ono je dobar (iako ne u potpunosti precizan) pokazatelj koliko je osoba u pitanju zapravo neaktivna. Više sati ispred TV-a obično znači i više sati za kompjuterom, manje vremena u šetnji a više u prevozu, manje posvećeno sportu i rekreaciji, a neretko i posao koji podrazumeva sedenje u kancelariji.

Ono na šta se zapravo cilja je da je gledanje televizije dobro merilo generalne neaktivnosti i sedentarnog životnog stila. Osoba možda neće biti u stanju da precizno odgovori na pitanje koliko je sati u toku dana provela sedeći na poslu, u prevozu, kod kuće, u gradu, ali samo na osnovu tog jednog faktora – gledanja televizije, mogu se izvući određeni zaključci.

A zaključci su zaista poražavajući.

U studiji koja je pokašala da uspostavi upravo to, vezu između broja sati provedenih ispred televizora kao merila neaktivnosti i zdravstvenih rezultata subjekata koji su učestvovali, uzimajući u obzir druge faktore kao što su pušenje, navike u ishrani, obim stomaka, fizičku aktivnost i slično, istraživači su došli do zaključka da svaki sat proveden ispred televizora nakon 25. godine skraćuje životni vek osobe za čitavih 21,8 minuta. U poređenju sa nekim drugim faktorima rizika kao što je pušenje koje skraćuje životni vek za 11 minuta po cigareti, može se videti da slabi i umereni pušači mogu zapravo očekivati da žive duže od osoba koje nemaju ovu nezdravu naviku ali svoje slobodno vreme provode pasivno.

Uopštenije govoreći, odrasla osoba koja provodi šest sati dnevno gledajući TV, može očekivati da živi čak 4,8 godina kraće od nekoga ko se hrani na isti način, ima iste ili slične navike, ali ne provodi vreme ispred televizora. Što je još gore, ovo ne zaobilazi ni one koji redovno vežbaju. Osobe koje provode dosta vremena trenirajući ali i šest ili više sati ispred TV-a imaju sličan rizik od rane smrti kao osobe koje ne gledaju televiziju ali i ne vežbaju uopšte. Drugim rečima, preterano gledanje televizije u potpunosti neutrališe zdravstvene efekte koje trening ima na nas.

Na rezultate ove studije nadovezala se još jedna koja je pokušala da okupi sva istraživanja vezana za ukupan broj sati provedenih sedentarno, bilo u fotelji na poslu ili kod kuće, i koja je pokazala da većinu svog vremena zapravo provodimo sedeći. Kod prosečne osobe u pitanju je između 50 i 70% vremena u toku dana. Ali čak i u tom opsegu, oni na većem kraju imali su za 112% veću šansu da dobiju dijabetes, za 147% veću šansu da razviju neko kardio-vaskularno oboljenje (i za 90% veću šansu da ona bude smrtonosna) i za celih 49% veću šansu za ranu smrt – čak i ukoliko su redovno vežbali.

Vežbanje samo po sebi nije dovoljno da se izborimo sa negativnim efektima sedentarnog životnog stila

Na koji način je sedentarni način života u tako stravičnoj meri poguban po naše zdravlje? Istina je da istraživači još uvek nemaju precizan odgovor na to pitanje ali postoje određene pretpostavke. „Jedna od najizraženijih osobina dugog sedenja je odsustvo kontrakcija skeletnih mišića, posebno velikih mišićnih grupa donjih ekstremiteta,“ kaže David Dunstan, profesor na Baker IDI institutu za srce i dijabetes i jedan od autora prve studije. „Kada mišići nisu angažovani potrebno im je manje goriva, i višak u obliku šećera se akumulira u krvotoku, što povećava rizik od dijabetesa i drugih oboljenja.“

Na svu sreću, rešenje nije toliko komplikovano – za početak smanjite vreme koje provodite ispred televizora. „Dokazi ukazuju na to da četiri i više sati dnevno spada u visoko rizičnu kategoriju, dok je dva sata i manje u zoni niskog rizika,“ dodaje dr Dunstan.

Takođe, kada su autori druge studije dali zadatak učesnicima u jednom eksperimentu da spuste vreme provedeno u sedećem položaju u toku dana za jedan sat, otkrili su da su oni pronalazili kreativne načine kako to da urade. „Stavljali su kantu za otpatke na drugi kraj kancelarije, ustajali su za vreme pauza i telefonskih razgovora, imali su sastanke u hodu, stajali su umesto da sede u prevozu… i,“ naglašava dr Wilmot, „nisu prestali sa vežbanjem.“

„Apsolutno nema sumnje da je vežbanje korisno po zdravlje, ali, imajući u vidu rezultate studije, samo po sebi može biti nedovoljno. Ukoliko nađete vremena da vežbate makar 30 minuta dnevno, iskoristite to vreme da razmišljate o nivou aktivnosti u ostalih 23,5 časova u toku dana. I trudite se da što više budete u pokretu a manje da sedite,“ zaključuje dr Wilmot.

Prethodno Louisville Underpants Run - Trka u donjem vešu
Sledeće 3 fartlek treninga za zanimljivije trčanje