Ko je trkač?


Uvek sam bio ljubomoran na to što se sve trkačke diskusije vode na sajtu trcanje.rs. Ima na mom sajtu komentara ali one prave rasprave čitalaca o tome šta je trčanje, koja je najbolja oprema, kako se hraniti pred maraton zaista nedostaju.

Ali onda kad vidim koliko zlobe može da se skupi u 2-3 rečenice, koliko neki trkači umeju da budu pakosni, neobazrivi, nadmeni, egoistični, zaista se zapitam kako mogu da protrče pored nekog na ulici i mahnu mu onako trkački a da se istog časa ne slome pod težinom ironije cele te situacije.

trkac

Dozvolite da kažem nešto svima, vama koji smatrate sebe trkačima na osnovu rezultata, vama koji se plašite da tako nazovete sebe iz istog razloga. Svi ste vi trkači, neki bolji od drugih, neki talentovaniji, ali nisu svi trkači osobe sa kojima bih voleo da popijem čaj ili pivo nakon trke.

Ljudi treba da se spuste malo na zemlju i shvate da smo svi mi SMEŠNI u poređenju sa elitnim atletičarima. Nemojte koristiti svoja vremena kao merilo koliki je neko trkač ili ne jer je Kenijcu svejedno da li si završio maraton za tri sata ili pet, on je za to vreme već stigao da se presvuče, ruča i istrči kratak trening za oporavak.

Umoran sam više da čitam o tome da li je neko trkač ili ne na osnovu njegove težine, procenta masti, broja medalja ili pobeda na nekim lokalnim trkama za koje su čuli samo organizatori i njihove porodice.

Trkač trči. Tačka.

Ponekad ni ne trči. Ponekad su mu obaveze toliko zgusnute da celoga dana razmišlja o tome da li će uspeti da pronađe rupu od pola sata u svom rasporedu i na kraju ne uspeva.

Ali sutra se budi sa istom tom potrebom. I to ga čini trkačem.

Po meni većim od nekoga ko ne radi ništa u danu osim što za 24 časa samo spava i odradi trening od sat-dva.

Ovo nije popovanje. Iskreno, ne interesuje me šta ko misli. Meni to na jedno uvo uđe, na drugo izađe. Ali nervira me toliko nerazumevanje borbe, iskušenja, truda, napora drugih ljudi, koji ne daju rezultate koje oni očekuju ali im to nije razlog da dignu ruke i odustanu.

To su ljudi koji su najpotrebniji trčanju.

To su ljudi koji će za par meseci uhvatiti svoje prijatelje za ruku i pričati im kako je dobar osećaj ne zadihati se nakon penjanja uz stepenice.

To su ljudi koji će svoju decu učiti da uživaju u sportu i ne stvaraju im pritisak koji će ih samo oterati od njega.

To su ljudi koji o trčanju pričaju sa osmehom i žele da ga podele sa svima, a ne da ga čvrsto stežu misleći da su ga oni izmislili.

Sa takvim ljudima želim da se družim. Ne samo na trkama, želim da sam okružen takvim ljudima. Želim da upijam njihovu energiju i da im dajem svoju. Da slušam njihove stavove i ideje, da pravimo planove, da diskutujemo kako ćemo promeniti svet…

A da li će nas neko smatrati trkačima misleći da na taj način uzdiže sebe, to nit’ je moja stvar, nit’ je moj problem…

Prethodno Nikad, nikad ne odustaj
Sledeće Rođendanska trka "Poljubi slavljenicu, bre!" - Resurrection