Kakve veze imaju Slayer i efikasno trčanje?


Može li pogrešan odabir muzike sputati trkača a pravi ga popraviti?

U prošlom tekstu posvećenom vezi između muzike i trčanja pokazali smo da muzika smanjuje percepciju napora za vreme treninga, da snižava puls, krvni pritisak i nivo mlečne kiseline u mišićima, ali i da je njen uticaj značajan ne samo za vreme trčanja već i u fazi zagrejavanja i hlađenja, pre i nakon nastupa.

Može li pogrešan odabir muzike sputati trkača a pravi ga popraviti?

U najnovijoj studiji koja je pokušala da pronađe vezu između brzine trčanja (zapravo vožnje bicikla) i tempa muzike koja se sluša za vreme treninga, utvrđeno je da osobe koje pokušavaju da održe konstantan ritam trčanja pritom slušajući muziku sporiju od tog ritma, troše za oko osam procenata više kiseonika nego oni čija se muzika poklapa sa njihovim ritmom. Zanimljivo je da je percepcija napora bila ista za sve testirane grupe, tako da oni koji su trčali uz sporiju muziku nisu ni bili svesni koliko im ona zapravo otežava trening. Druga bitna stvar je da što je trčanje duže, teže je održati koncentraciju i lako se može desiti da trkač nesvesno upadne u ritam pesme koju sluša, što ga može dodatno usporiti na trci ili treningu. Da li ovo znači da vas vaša omiljena pesma obavezno sputava ukoliko je sporija od ritma kojim trčite – apsolutno ne. Studija se odnosila samo na muziku koja je nešto sporija ili brža od ritma kojim se obavljao trening (za oko 5%), druga istraživanja pokazala su da ljudi zapravo trče brže ukoliko slušaju muziku koju vole.

Vratimo se nekoliko nedelja u nazad na tekst posvećen načinu doskoka, broju koraka i efikasnosti trčanja. U njemu smo pomenuli istraživanje koje je pratilo elitne američke takmičare za vreme kvalifikacija za Olimpijske igre u Londonu, i koje je pokazalo da svi ovi takmičari imaju veoma velik broj koraka u minuti – u rasponu od 187 do čak 210. Broj koraka u minuti definitivno je u funkciji i brzine trčanja, ne samo dužine koraka, tako da je teško reći rekreativcima da je to ideal kojem bi trebalo da teže, ali dobar savet za sve je da pokušaju da ga podignu iznad 170 ukoliko već nije na tom nivou. Jednostavan način da to uradite je slušajući muziku odgovarajućeg ritma i brzine.

Na internetu postoji veliki broj sajtova posvećenih upravo tome. Neki kao JogTunes ili Running Playlist nude čitave plejliste određenog ritma i žanra koje možete slušati za vreme treninga, dok programi kao što je MixMeister omogućavaju svakome da skenira sopstvenu biblioteku i u njoj pronađe odgovarajuće pesme. Imajte samo u vidu da ovi programi nisu uvek 100% precizni i da vas ponekad može neprijatno iznenaditi balada u sred treninga intervala ukoliko je prethodno ne proverite.

Odredite broj koraka u minuti za vreme uobičajenog treninga na ravnom delu staze a zatim, ukoliko je on niži od 165, napravite plejlistu koja se progresivno ubrzava i na sledećem treningu pratite njen ritam. Ono što je bitno je da pokušate da ne ubrzavate kako trening odmiče već da skratite korak i krećete se konstantnom brzinom – samo tako ćete zapravo promeniti svoju tehniku što vas na duže staze neće učiniti samo ekonomičnijim trkačem već i smanjiti rizik od povreda. Na dnu strane možete videti jednu takvu plejlistu čiji ritam sa svakom pesmom raste od 165 do 175bpm.

A šta kada se približite elitnim takmičarima po brzini koraka? Može se desiti da kao i ja na trkama na kojima jurite rezultat umesto Pink Floyda počnete da slušate Slayera, čiji pesme imaju ritam od preko 185bpm, neke i preko 200, i koji mi je u prošloj godini verujem pomogao da spustim svoja vremena kako u polumaratonu, tako i u maratonu.

Prethodno Amsterdamskih 15. u 5h
Sledeće Kako je Lens Armstrong izgubio svoje titule?