Kako vežbanje utiče na promene u telu


Redovno vežbanje, umerena ishrana svežim i što manje obrađenim namirnicama, zdrave životne navike, sve ovo ima pozitivne efekte na nas i naše zdravlje. Ali većina ovih stvari dešava se na ćelijskom nivou i dovodi do promena koje golim okom nisu vidljive i u stanju smo da primetimo njihov kumulativan efekat tek nakon određenog vremena.

Ali kako dolazi do tih promena? Znamo da smo uslovljeni svojim genima koje nasleđujemo od roditelja i prenosimo svojoj deci, i kako onda u istim porodicama dolazi do toga da oni koji su fizički aktivniji ređe oboljevaju od dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i mnogih drugih bolesti, a uz to su vitkiji, mišićaviji i u boljoj kondiciji iako se praktično na isti način hrane?

exercise

U DNK postoji ogroman broj gena ali nisu svi aktivni u svakom trenutku. U zavisnosti od biohemijskih signala koji dolaze do ćelija, određeni geni se aktiviraju a drugi se gase, a naučnici su primetili da se određene metilne grupe mogu vezivati za neke gene i na taj način uticati na to koliko su ti geni aktivni. Ovaj proces naziva se metilacija i zanimljiv je jer je na njega moguće uticati svojim životnim navikama.

Već su postojale studije koje su pokazale da način ishrane stvara određenu shemu metilacije gena koja može uticati na to da li će osoba razviti dijabetes ili ne ukoliko za to postoji verovatnoća, ali uticaj vežbanja na ovu vrstu unutarćelijskih promena do skoro nije ispitivan.

U jednom istraživanju kojim se proveravao uticaj vežbanja na stvaranje masnih naslaga kod neaktivnih osoba zaključeno je da je nakon šest meseci praćenja programa aerobnog treninga došlo do značajne promene sheme metilacije gena unutar masnih ćelija. Skoro 18.000 lokacija na 7,5 hiljada gena pokazale su ili povišeno ili smanjeno vezivanje metil grupa za te gene, a najveći stepen promena bio je upravo na onim genima koji su ranije identifikovani kao oni koji utiču na način na koji se skladište masne naslage i imaju veze sa rizikom od razvijanja dijabetesa.

Drugim rečima, dok su osobe koje su učestvovale u eksperimentu sagorevale kalorije, smanjivale procenat masti i povećavale mišićnu masu, na ćelijskom nivou dešavale su se možda još važnije promene kojima se usporavao proces taloženja masnih naslaga i ubrzavala se njihova potrošnja u telu.

Sličan princip primećen je i u mišićnim ćelijama, čak i nakon samo jednog treninga!

Kao i u masnim ćelijama došlo je do promene sheme metilacije, kao i u njima najveće promene desile su se upravo na genima za koje je poznato da utiču na telesni metabolizam, ali za razliku od masnih ćelija, stepen metilacije bio je određen i intenzitetom vežbanja. Što je intenzitet vežbanja bio veći došlo je do većih promena u ćelijama, iako je ukupna potrošnja kalorija bila ista za sve učesnike eksperimenta (oko 400 kalorija).

Očigledno je da su ove promene na ćelijskom nivou ono što vodi dalje do makro promena u celom telu. Postoje mnoge nepoznanice, kao to na koji način se ponašaju geni kada jednom aktivna osoba prestane to da bude i postane sedentarna, ili koliko su dugotrajne ove promene u shemama metilacije i nakon kojeg vremena dolazi do povratka u pređašnje stanje, ali možda najvažnija je to da li je moguće ove promene preneti u naredne generacije?

U biologiji je poznato da se određeni epigenetički procesi (promene u načinu na koji se geni ponašaju koje nisu izazvane strukturom DNK) mogu naslediti. Nije još uvek istraženo da li je to ovde slučaj, ali ideja da se zdravim navikama, pravilnom ishranom i vežbanjem mogu stvoriti povoljne okolnosti koji će se preneti našoj deci, dovoljno je privlačna i uzbudljiva da zahteva dodatna ulaganja u nove studije koje bi se tim pitanjem ozbiljnije pozabavile.

Prethodno Intervali +1
Sledeće Voće ≠ šećer + vlakna